МОЈИМ ОФИЦИРИМА, ПОДОФИЦИРИМА И ВОЈНИЦИМА

МОЈИМ ОФИЦИРИМА, ПОДОФИЦИРИМА И ВОЈНИЦИМА

 

Ево видите како обрши наша домовина, која подлеже навали надмоћнијег непријатеља послије нечувених мука и огромних жртава.

Болним срцем остављам нашу драгу домовину, али не за вазда. У Бога се надам и у коначну побједу наших савезника, моја ће ме домовнна убрзо опет видјети у својим њедрима. Ја никада жив нећу рећи збогом за навијек мојој земљи и мојој војсци, пошто сам много мука поднио око ове земље, њене части и угледа.

Ви сте ме, моји драги официри, подофицири и војници, ревносно и са љубављу сљедовали, на чему сам вам из дубине срца захвалан.

Тешко ми се раздвојити са мојом земљом; тешко ми се раздвојити са вама, моја дјецо; зато вам предлажем да онај који ме жели сљедовати, нека пође за мном, пошто ће Црна Гора бити само ондје гдје ја будем.

Јуначки синови Србије и Белгије напустили су прије нас такође своје огњиште и отишли су у иностранство за својим господарима. И од вас, који хоће, нека иде за мном, да избјегне понижење и да не предаје ваше у дугој борби за слободу окрвављено оружје непријатељу, чија је надмоћност само у броју.

 

6. I 1916.

М. Живковић, исто, 1935, стр. 161.