ЉУБОТИНСКО КОЛО

                                                                                                            

ЉУБОТИНСКО КОЛО

Вјера, образ, љубав дома

богатство је наше било;

уз светиње те у муке

овдје нам се јато вило.

Орловском смо тешком глађу

под Осмином гладовали;

да ко шара на комшилук,
нијесмо му никад дали.

А кад крвно коло шкрине

и дни свану за мегдана....

заједница љуботинска

Добрљана и Грађана,

држа барјак на високо,

гдје с ужасом самрт влада:

око њега за поштење

и слободу слатко пада.

Загон ће се наш спомињат

за Горицом у Дољане,

док јунаци јунакују

и излјећу на мегдане..

А залијек кроз дим праха,

што врх Хелма закриваше,

гледаху се чудна дјела,

што ствараху чете наше.

На Крсцу се ископасмо,

немаше нас ко носити;

док рањени оздравише,

не могасмо боја бити.

А када се поход смјели

на Јадранско спреми море,

барјаци нам захладише

врх Румије обле горе.

Калаузи већ отолен

врховима изнад Бара

бивали смо ц'јелој војсци

и самога господара;

па свану ли изновице

оружја нам врући дани,

славу с нама дијелиће

Добрљани и Грађани.