понедељак, 24. јун 2013.

ЉУБОТИНСКО КОЛО

                                                                                                            


ЉУБОТИНСКО КОЛО

Вјера, образ, љубав дома
богатство је наше било;
уз светиње те у муке
овдје нам се јато вило.

Орловском смо тешком глађу
под Осмином гладовали;
да ко шара на комшилук,
нијесмо му никад дали.

А кад крвно коло шкрине
и дни свану за мегдана....
заједница љуботинска
Добрљана и Грађана,

држа барјак на високо,
гдје с ужасом самрт влада:
око њега за поштење
и слободу слатко пада.

Загон ће се наш спомињат
за Горицом у Дољане,
док јунаци јунакују
и излјећу на мегдане..

А залијек кроз дим праха,
што врх Хелма закриваше,
гледаху се чудна дјела,
што ствараху чете наше.

На Крсцу се ископасмо,
немаше нас ко носити;
док рањени оздравише,
не могасмо боја бити.

А када се поход смјели
на Јадранско спреми море,
барјаци нам захладише
врх Румије обле горе.

Калаузи већ отолен
врховима изнад Бара
бивали смо ц'јелој војсци
и самога господара;

па свану ли изновице
оружја нам врући дани,
славу с нама дијелиће
Добрљани и Грађани.

Нема коментара:

Постави коментар