понедељак, 24. јун 2013.

УЛЦИЊСКО КОЛО

УЛЦИЊСКО КОЛО

Од Авлона па до Сења
и од Сења до Млетака,
да уноси страх и ужас,
једраше нам лађа лака.

Нашег смјелог крманоше
држала је рука јака
управљене пут звоника
венедичког светог Марка;

па кад савез учинисмо
с Барбаријом и с Алгиром,
горде Млетке нуђаху нас
с даровима и са миром.

Сва Адрија држала се
као воде једна чаша
с краја у крај искључиво
у подручја само наша.

Колико смо силног блага
и пљенова и робова
искрцали под Улцињем
из нашијех ми бродова!...

Добитници свуд на море,
ондје смо се веселили.
и на Пристан веслом чоху
млетачку смо дијелили.

Још да није Боке било
и њенијех капетана,
сва источна од Адрије
шћаше бити наша страна.

А гробови црногорски,
по Пињежу ископани,
Улцињу ће свједочити!
как' и гором он се брани

Еј, било је што је било!
А што и још бити може
осим тебе и пророка.
ко ће знати, свети Боже?
 

Нема коментара:

Постави коментар