УЛЦИЊСКО КОЛО

УЛЦИЊСКО КОЛО

Од Авлона па до Сења

и од Сења до Млетака,

да уноси страх и ужас,

једраше нам лађа лака.

Нашег смјелог крманоше

држала је рука јака

управљене пут звоника

венедичког светог Марка;

па кад савез учинисмо

с Барбаријом и с Алгиром,

горде Млетке нуђаху нас

с даровима и са миром.

Сва Адрија држала се

као воде једна чаша

с краја у крај искључиво

у подручја само наша.

Колико смо силног блага

и пљенова и робова

искрцали под Улцињем

из нашијех ми бродова!...

Добитници свуд на море,

ондје смо се веселили.

и на Пристан веслом чоху

млетачку смо дијелили.

Још да није Боке било

и њенијех капетана,

сва источна од Адрије

шћаше бити наша страна.

А гробови црногорски,

по Пињежу ископани,

Улцињу ће свједочити!

как' и гором он се брани

Еј, било је што је било!

А што и још бити може

осим тебе и пророка.

ко ће знати, свети Боже?