ЉЕШАНСКО КОЛО

ЉЕШАНСКО КОЛО

Колико је досад пута

пушчанога огња мрака

притискала над Ситницом

наше село од Фармака!

Колико је Подгорица

насртала и Скадрани

с Малесијом - нека кажу

ка' Љешњанин крај свој брани

Дуж прошлога свега рата

свуда бисмо растезани

од Облуна до Сађавца

Прођоше нам тешки дани

Рвали смо усамљени

и по дневи и по ноћи

а од земље осгављени

и од књаза без помоћи.

Е ма просте наше муке!

Далеко је сад граница:

Спуж и Жабљак сад су наши

и наша је Подгорица.

Еј, да нам је подигнути,

из гробова сто Љешњана

погинулих крај Ситнице,

у сто борба и мегдана –

па да виде што је наше

све од Дрине до Бојане,

сви би живот опростили

и самртне њине ране.

А Радуну бисмо мјесто

на Кокоте начинили,

да сехири нашу Зету

с барјацима ђе смо били!

Љубици му у Љубовић

свјеже ките би убрали,

што с Радуном кулу брани,

кад су Турци ударали.