ПРОГЛАС ЦРНОГОРЦИМА

ПРОГЛАС ЦРНОГОРЦИМА

 

Црногорци!

Кад прошле године ништа не помогоше највећа и посљедња усиљавања моја да мирним путем, који су велесиле одредиле и који сам и сâм желио — припомогнем олакшати праведним уређењем несносно стање наше браће у Турској, због којега се и подигоше очајно на оружје против свога освајача и угњетача, — ја сам у савезу са свијетлим књазом од Србије Миланом објавио Порти рат и позвао вас да својим јунаштвом и својом витешком, драгоцјеном крвљу дате одлучне снаге мојим настојавањима.

И рекао сам тада: да је нас турска самовоља и непопустљивост и пред самим силама разријешила обавезе сваких обзира и да нам је дала повода и права да на мјесто првих родољубних тежња развијемо наш општенародни барјак — за ослобођење и уједињење народа нашега из турскога ига — барјак који је Црна Гора од пропасти царевине наше вазда свето хранила и јуначки и високо држала.

И развивши тај барјак, ја сам вам узвикнуо: „Црногорци, знам, сви ћете за мном“, и нијесам вас позивао кнез-Лазаревом клетвом: „Ко не дође на бој на Косово“ ... јер сам познавао вас, моје дивне јунаке.

Величанствени су докази јунаштва нашега велике битке и сјајне побједе наше на Вучјем долу, Фундини, Маљату, Рогамима и на Миротинским долинама, у којима сте се сви обилићки борили и осим велике војске турске и мноштва официра још и четири паше погубили и заробили.

Ви сте, Црногорци, оправдали повјерење моје и задовољили сте очекивања укупнога народа нашега и овеселили сте свијет словенски и задивили свијет страни.

Цар руски рекао је у Москви да сав свијет чује: „Црногорци су се показали и овом приликом као вазда прави јунаци“. И сав свијет хвали јунаштво ваше и изјављује симпатије за народ наш које сте ви изазвали.

Црногорци!

Хвала вам у име моје и свега народа нашега пред Богом и свијетом. Хвала вам пред сјеном Божјега угодника и заштитника нашега, св. Петра, пред споменом владике Данила, који је положио темељ овоме темељу народне будућности — књаза Данила, који нам је дао сву снагу те вас данас као побједиоце прославих, и оних јунака који су њихови сатрудници били, а ваши преци. Хвала вам и слава онима који погибоше за крст и слободу. „Благо оном ко довијека живи“. А они ће живјети довијека у спомену благодарнога народа.

Црногорци!

Са оваквим поносом и задовољством можемо ми гледати на досадашње успјехе овога великога и светог рата нашега, који није довршен, него ево опет настављамо.

Велике силе европске, којима имамо вазда захвални бити за особиту наклоност, биле су зауставиле наш рат у благородној намјери, да прекину проливање крви и да и опет начином мирним поставе ред и правицу у нашим земљама под владом турском и даду задовољење нама.

Љубав к човјечности и напретку; љубав к браћи својој, положај и снага истакоше Русију на чело њих у овом питању. И Русија са осталим силама напрезаше се од онога времена све до данас да отклони даљи рат, стварајући Турској пут да учини оно, што човјечност и правица од ње захтијевају, на што угњетени хришћански народи и наше побједе права имају.

То би био узрок да сам морао и ја преговарати с Турском о миру иако нијесам ни за часак престао предвиђати да ћу и опет развити барјак ослобођења народнога, који сам с вама од предака наших примио.

Моји трудови у том правцу и ваше примјерно понашање за то вријеме налазе признања код великих дворова и народа образованих.

Као цијену мира тражио сам, Црногорци, од Турске оно, што је право. Тражио сам у првом реду обезбеђено стање нашој браћи и онда накнаду за наше славне побједе, за вашу витешку, витешки проливену крв.

Турска, послије дугих преговора, одби моја захтијевања. Усљед тога ја сам моје посланике из Цариграда позвао и тим даном опет је настало ратно стање између нас и Турске.

Црногорци!

Ја знам све тегобе које сте подносили за вријеме овога дугога примирја. Знам и болове вашега јуначкога срца због тога, што сте били устављени на славном путу к слободи народној. Но знам и то да се и ваша највећа и једина жеља испуњава данас, кад вам јављам да наново ступамо у рат с Турском за слободу народа нашега.

Црногорци!

Сретан и пун благодарности Свемогућему, ја вам јављам да је и велика братска нам Русија ступила у рат против Турске.

Овај догађај увеличаће радост вашу и удвостручиће јуначко прегнуће ваше о пожртвовање. Русија, принуђена истом Турском и овлашћена од цијеле Европе, полази да оружјем извојује оно, што заједнички са силама мирољубивим настојавањима не могаше постићи. Цар Ослободитељ, Александар II, наш великодушни покровитељ, кренуо је да помогне и нашем народу у избављењу његовом.

Црногорци!

Помоћу Божјом и наше руске браће, ми ћемо овога пута постићи за чим праведно тежимо, али ја очекујем данас од вас, Црногорци, више пожртвовања и јуначкога прегнућа него икада до сада, јер треба да се покажемо вриједни помоћу великога предузећа Русије, које чини за нас и нашу браћу, и јер је најслађа слобода својом муком стечена, својом крвљу искупљена.

Црногорци!

Сјетите се славнога војевања наших предака са руском браћом противу непријатеља наше слободе и вјере и покажите се достојни њих, и наткрилите их јунаштвом, славом и успјесима.

Црногорци!

Нека данас нико не жали умријети, јер је ово дан суђени, дан препорода народа нашега. Из нових гробова наших ускрснуће стара слобода народна.

Стојећи вазда с вама и пред вама, Црногорци, ја вас најрадосније поздрављам и довикујем: Напријед за ослобођење народа!

 

17. IV 1877.

Глас Црногорца, 17. IV 1877, бр. 16.

Записи, 1935 књ. XIV, стр. 343-349.