МОЈЕМ ДРАГОМ НАРОДУ

МОЈЕМ ДРАГОМ НАРОДУ

 

Можда се још није свуда пронио глас, мој драги народе, у твоја брда и долине како се Србија бори и како само крок по крок уступа испред три царства невјерне Бугарске краљевине, заливајући сваку стопу своје земље својом и непријатељском крвљу. Сила је неодољива на Србију, а непогоде времена немилосне; оне јој отежавају борбу. Србија би ненадно нападнута усред разних дипломатских заплета, али се држала и држи се јуначки уз њеног свијетлог краља и унука ми, његова сина пријестолонасљедника. Крок по крок уступа мудро и пробија се нашим горама с основном циљу да сједињеним снагама нашим успјешније се одупремо непријатељу. Врућа помоћ Црне Горе, коју је пружила побједама на Грахову, на Троглаву, Вишеграду и Јавору, није била довољна да силни вал непријатеља устави или одврати.

Мој мили народе!

И Црној Гори се спрема исто што и Србији, али, што је записано у књизи судбине, не зна се. Свакоме нека је знано да ће Црна Гора остати увијек вјерна и сљедствена својим предањима, да је радија смрт неголи робовање, да јој је од ових добара и блага на свијету најдража њена слобода.

Народе драги мој!

Ниједна стопа моје јуначке земље није још до данас ногом непријатељском погажена. Она ће се страшно и крваво бранити, а наступе ли и дани још тежег искушења, тада ће нам Бог бити у мукама. Помоћи ће нам и наши велики савезници, чим се приберу и понареде. И ми ћемо најпослије добити. Него, ако Бога знаш, немој у првину духом клонути, него буди мудар и присебан и сљедуј упутствима и наредбама које ће ти моја влада назначити. За материјални опстанак и исхрану побринули су се наши савезници, и ми ћемо је имати у довољној количини. Благородни и на мору највећи савезник, Енглез, испред њих узео је на себе задаћу да храном снабдијева и Црну Гору и пребјегли народ из Херцеговине, Босне и Србије. Ти ћеш се, намучени мој народе, још напатити, али без хране нећеш бити. Ти ћеш из својих скровишта чујати по планинама одјеке нашег оружја и веселе гласе добитника. Сваки јуначки син црногорски удвостручиће се у храбрости, кад зна да му је породица обезбијеђена и храном снабдијевена, а у изгледу има снажну помоћ савезника и коначну побједу. Борбу, коју ће тада витез црногорски повести, биће само крвава игра, коју ће свијет са дивљењем гледати и славити име црногорско. Чује ли се глас да је непријатељ ово или оно мјесто или област притиснуо и освојио, то ће бити, вјерујте, само привремено. Чује ли се глас да сам и ја са мога стонога мјеста пошенуо, онда ће бити мој пријесто — гдје ја будем, на врху које планине, откуда ћу гледати испод мога барјака чудесна дјела руку мојих витезова, које ме број година смета предводити и пред њима летјети као некада с била на било твојих гора, пјевајући пјесму побједничку. Ја вјерујем у тајанствене гласе те .пјесме, вјерујем у твоју храброст и твоју уздржљивост, вјерујем да си ти Богом изабрани народ да будеш друг у подвизима најбољих народа; вјерујем да ћеш обиједити и бити срећан; вјеруј и ти, народе храбри мој, у мене и у ово моје пророчанство, које ме никада до сада није изневјерило. Овом те посланицом очински поздрављам и благосиљам, а као неустрашивом не треба да ти довикнем: Не бој се!

Твој краљ

 

12. XI 1915.

Глас Црногорца, 12. XI 1915, бр. 53.