ЈУГОСЛОВЕНИМА

ЈУГОСЛОВЕНИМА

 

Браћо!

Кад сам дознао данас за мужевски и праведни одговор великога Предсједника Сједињених Америчких Држава нашем вјековном непријатељу Аустрији; када сам видио проглашена права слободе и уједињења Југословена, узбудио сам се од радости пред правдом, учињеном онима од нашега племена, који су за то страдали и мучили се у домовини и изван ње. Кад сам, крајем јула 1914, објавио рат Аустрији, рекао сам: „Тржем мач за уједињење Југословена“. Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево Богу слава, видјех остварење мојих замисли, видјех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и просвијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас као вазда с вама и уз вас.

Југославија се не може замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба.

У нашој Црној Гори добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету и вама. Нема народа који је претрпио толико мука и јада у борби за драгу слободу.

Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим — а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори — да и наша мила Црна Гора буде саставни дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. Желим да се сложимо и братски уредимо у југословенску конфедерацију, у којој ће свак очувати своја права, своју вјеру, уредбу и обичаје, и у којој нико неће смјети наметати првијенство, већ сви да будемо једнаки у чедним њедрима мајке Југославије, те да свак братски и сложно ради на њену напретку и величини у друштву слободних и просвијећених народа.

Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој, народе, око поносних наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћен-горе и оне лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! И радујмо се васкрсу независности браће Чеха-Словака и много напаћених Пољака! Зажелимо подизање Русије од страшног њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи!

Поздравимо скори повратак Алзаса и Лорена великој и благодарној им отаџбини! Славна Италија убрзо да се загрли са потлаченом дјецом. Нека златна слобода сине свима који су за њом чезнули.

Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословена — краља Црне Горе.

Живио Предсједник Вилсон! Живјели савезници!

 

7. X 1018.

Глас Црногорца, (Неји код Париза). 8/21. X 1918. бр. 56.