РОВАЧКО КОЛО

РОВАЧКО КОЛО

Од седморо Брда, Ровца

кључ бијаху у земане,

кад на земљу чалмоносци

јуришаху с сваке стране.

Невоља нас тад учила

те прах собом начињасмо,

па тим прахом и са гвожђем

нечувени отпор дасмо

Колашинцу и Никшићу

и нападу Скендерије,

свијету што нам војшти

до граница од Србије.

Пак руке смо измучене

и крваве пружавали

преко Спужа Зотовића

за Цетиње прихваћали.

Патили смо муку сваку,

и кунову кору јели;

клик с Платија соколовски

чујао се нама смјели.

Од Вуксана Булатова

колико је Влаховића

погинуло свукудијен,

Драшковића и Реџића

и од других ровачкијех

без разлике породица.

соколовског нашег јата.

пуно људи, пуно злица.