БРАТОНОЖИЋКО КОЛО

БРАТОНОЖИЋКО КОЛО

Као да смо у средини

Африке се жарке скрили,

затворени у планине

до скоро смо овдје били.

А без поља, ни живљења,

нити суда, ни пазара,

клањали се светој вјери,

а у жељи свих добара;

Ама горско самовољство

тјешило нас у невољу

па смо судбу цијенили

да је други нема бољу.

Бивали смо у поклаће

скоро сваким наоколо;

на Пелев се Бријег слети,

па заврзи ондје коло

и вијећај што ће бити

под гријућим сунцем неба;

гдје предстоји што чинити,

и осветит' кога треба.

Па већ пошто ка Цетињу

отворисмо пут најпречи.

на Пелеву опет Бр'јегу

гусала нам сад глас јечи.

Уз те гусле помињемо

братоношке племенике

и бојеве и мегдане

и главаре и војнике...

Хелм, Горевић н Јеленак,

и Бар док је и Полимње

спомени су наше славе,

да нам име напомиње.

Мурат Симов и Перута,

и Радоје и Мушика,

и Вукова оба сина

надражују глас пјесника

и низ дуги витезова

уз Вуксана капетана,

уз Ненада и уз Бешу,

лијепога нашег бана.

А за храброст Лутоваца.

јунаштву им барјактара

би гудало с удивљењем

стало само у гуслара.