МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ

МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ

 

Хвала Богу и прегалаштву савезничких војска, на Балкану је створено ново, боље и срећније стање. Балкански народи ослобођени су ропства и нашли су се у колу своје браће и племеника. Храбре војске двију српских краљевина — Црне Горе и Србије, у јуначком полету срушиле су преграду, која нас вјековима раздвајаше и братским загрљајем на Пљевљима, код Сјенице и на Ђаковици објавиле цијелом свијету да је Српство на југоистоку Балкана ослобођено.

Тако загрљене српске војске браниле су и одбраниле српске тековине у Маћедонији од нелојалних прохтјева нашег четвртог савезника — Бугарске, као и наше старе, пуне славе и величине споменике у Старој Србији од најезде заведених Арнаута.

Послије свега тога — послије пуне године борбе и јуначких подвига српских — приступило се разграничењу међу двјема српским краљевинама, које је сада братским споразумом довршено, те овим проглашавам присаједињење краљевини Црној Гори свих освојених области у границама које су одређене:

Према краљевини Србији уговором о разграничењу, закљученом у Београду;

према Арбанији ријешењем Амбасадорске конференције у Лондону до коначног разграничења, које ће извршити нарочита комисија; према Босни и Херцеговини досадашњом границом.

Објављујући овај радосни чин моме драгом народу, дужност нам је да се на првом мјесту с пијететом поклонимо гробовима наших витезова, који крв своју пролише и живот свој дадоше за браћу своју, и да одамо хвалу и признање претеклим нашим херојима који ће, увјерени смо, са исто толико прегалаштва и пожртвовања чувати наше тековине. Те тековине, иако нијесу сразмјерно нашим жртвама, иако смо морали напустити наш стародревни Скадар и заузети Приморје у интересу европског мира, а под притиском европске силе, опет су знатне да можемо с поуздањем вјеровати у сјајну будућност.

Будућност наша од нас зависи.

Потребан нам је сложан рад и ред.

Ја сам увјерен да ће моји нови поданици бити елеменат мира и рада и да ће, прелазећи преко свију заблуда и раздора, које страна владавина међу њих унесе, руку под руку са браћом из старих граница Црне Горе бити надахнути једном истом идејом — идејом среће и величине миле нам домовине Црне Горе.

Ја и моја Влада уложићемо све своје старање да им осигурамо личну имовну безбједност, добро судство, савремено школство и створимо услове боље будућности по свим гранама привреде.

Слобода вјере и савјести биће свакоме најстрожије поштована и чувана. То им гарантују моји лични осјећаји и традиционално начело мојега дома: „Брат је мио које вјере био“.

Мојим поданицима римокатолицима, поред духа широке вјерске сношљивости, којим је Црна Гора вазда прожета, и конкордат са св. Римском Столицом јамчи потпуну слободу савјести. Они ће уз браћу православну и муслимане бити јак члан народне нам заједнице и основ снаге наше државе.

Припадници Ислама имаће у мени и мојим властима сталну заштиту. Они ће исто тако бити вјерни синови отаџбине као и бранитељи своје вјере.

Док се законским путем управе нових присаједињених области не утврде, њима ће се управљати према мојим уредбама и рјешењима моје владе о примјењивању појединих постојећих закона.

Шаљући мој владарски поздрав свима мојим милим поданицима, молим Свемогућега да их закрили својом неизмјерном милошћу.

Живјели моји драги и вјерни поданици!

Никола, с. р.

 

9. XI 1913.

Глас Црногорца, 9. XI 1913, бр. 52.