ПРОГЛАШЕЊЕ
ИМОВИНСКОГ ЗАКОНИКА
Црногорци!
Било је вријеме и оно је дуго предуго, скоро пуних
пет вјекова трајало, када се је могло с пуним разлогом рећи да ове миле горе
наше не требају регула.
Тада је за свакојег Црногорца важила једна света
регула: да с пушком у руци брани мило огњиште слободе и независности своје,
отаџбину своју, Црну Гору.
На жртвенику овога храма, гдје је та регула записана
била, у вјерној служби домовини својој, војници часнога крста и слободе златне,
наши дједови и прадједови и њихови преци, просули су потоцима јуначке крви
своје.
Из те драгоцјене крви њихове, из основа малених
простором, али јаких величином жртава и самопрегоријевања, никла је данашња
проширена Црна Гора, права и у цијелом свијету припозната држава.
И у овоме часу, када се сви спремамо да ступимо у
нови један одсјек нашег народног и државног живота, кад хоћемо да к старој
регули црногорској придамо још неке нове уредбе и законе, с којијема ће се Црна
Гора једним замашним кораком унапријед приближити уређеним државама европским,
кад хоћемо да устројство наших грађанских одношаја поставимо на поуздани темељ
писаних правила, — у томе часу, праштајући се с једном страном прошлости наше,
мене прије свега обузима осјећање дубоке захвалности према заслугама наших
предака, па како сам вазда био једно с вама, увјерен сам да и сада потпуно
дијелите са мном заједно иста осјећања и зато нек се овдје на првом мјесту чује
као једнодушни глас срдаца наших:
Слава прецима нашим!
Пред нама стоје велики и тешки задаци. Црна Гора није
више војнички табор него држава; Црногорац није само војник него и грађанин.
Уредити правилно цијело устројство једне државе,
уредити добро свеколике грађанске одношаје држављана, није лак пасао. Велике и
моћне државе, уживајући благодети мира, располажући издашним средствима,
трудиле су се вјековима око тога па и данас, као што у самој природи ствари
лежи, настојавају око свога усавршења у томе.
Ми смо тек на почетку свога грађанског уређења, ми му
истом темељ полажемо. Утолико више морамо бити на опрезу да се у нашу, с
толиком муком и толиким жртвама ограђену, кућу државну не увуку елементи
растројства који би је брзо поткопали, да се у наш здрави народни живот не
унесу заразне клице које би нам својим отровом брзо угасиле свијећу живота и од
нашег самосвјесног, прегалачког и јуначког народа начиниле мекушну слапчину,
изметнуту мртвацу, подобну да буде туђа подлога и да послужи као грађа за туђе
грађевине.
Да бисмо се од тога сачували, ваља да се при нашему
државно-грађанском преображају и при свијем новим уредбама руководимо врховним
начелом: да сваки народ својим народним животом живи и да се ни један народ,
без опасности по свој опстанак, не може одрећи свога народнога темеља.
Према томе врховно ме начелу ја и моја влада
управљамо се при сваком кораку нашем који намјеравамо предузети на путу
преображаја наше државе.
Тим начелом били смо руковођени и оном приликом кад
смо прегли да земљи нашој дамо ево овај грађански законик који данас
проглашујем.
При новом унутрашњем уређењу наше државе, као при
сваком почетку, толике су потребе и толико посла и тешкоћа да је кратак вијек
човјечји и малена снага једнога човјека да све потребе подмири и све тешкоће
савлада. Мудрост државна захтијева, а корист народна налаже да се почне с оним
што је најпрече.
А најпрече је правда, јер је правда темељ државама.
Зато сам ево и прегао прво да правду уложим у темељ
новоуређеној држави црногорској.
Правде је било и до сад у Црној Гори, али је то била
правда осамљеног у својим стијенама Црногорца који на кремену од пушке живљаше.
Данас се хоће правда за грађанина црногорског који
живи у уређеним селима и варошима, у пристанима и лукама, за трговца
црногорског који тргује у земљи и по свијету и долази у разноврсне пословне
саобраћаје са суграђанима својим и са грађанима других држава, за морнара
црногорског који броди по морима и послове води са разним народима, за сељака
црногорског, за орача и копача који не живи више у осами, него сваки час долази
у разноврсни додир и у свакојаке везе са својијем суграђанима.
Хоће се правда у суштини иста, али под другијем
облицима, јер су се и облици нашега друштвеног и економског састава
измијенили. Са мирним годинама постао је у нас живљи рад и јача производња у
свим гранама народне привреде, а са умноженим и лакшим саобраћајним средствима
постао је и живљи промет добара и јача размјена производа у земљи. Једно с
другим допринијело је да је и имовина наших људи у живљем покрету, а у том
покрету и облици јој се живље мјењају. Имовински одношаји наших људи изишли су
из првобитних својих облика и постају сваким даном све разноврснији и
заплетенији.
С овим мијенама, ако ће да не буде на штету земље и
народа, ваља да иду упоредо и законске одредбе које ће као видјело правде
освјетљавати и најзамршеније одношаје и посред борбе и размирице око
разноврсних интереса стојати као непомичан стожер истине и задржавати свачију
самовољу.
Према тим промијењеним приликама наше земље није већ
више довољно просто обичајно право, јер оно већ више не може ограниченим обимом
својим да покрије све прилике и све појаве које су се почеле у новије доба
указивати у развитку наших приватно-грађанских одношаја.
Потреба је, дакле, да се земљи даде потпун писани
грађански законик и ја сам се постарао да се та потреба подмири.
Као што мало више поменух при овоме кораку био сам
проникнут мишљу да се овај нови законик не накалеми с туђине, јер тада не би
годио нашем народном животу, него да се изведе из нашега народног темеља из
оних основа о праву, које већ постоје у нашем народу, па само да се прилагоди
новим приликама, јер само тако моћи ће се и он сâм
у складу развијати и складно потпомагати развитак свих осталих грана народнога
живота и цјелине његове.
При овом послу ја сам био срећан и то овдје
изјављујем с најдубљом захвалношћу, да сам нашао веледушну потпору на ономе
узвишеноме мјесту са кога је вазда пружана рука помоћи Црној Гори. Сјајна
царско-руска круна благовољела је узети на себе знатне трошкове који су с овим
послом скопчани, а ти су не мали. У паметнику благодарности наше, којим нас је
завазда задужила братска нам Русија, нека стоји на сјајном мјесту забиљежен и
овај прилог добротворства њеног.
За израду самога Дјела овог, које је сад готово пред
нама, ја сам био срећан да у лицу г. др Богишића, сина дичне области
дубровачке, нађем човјека који умљем својим, нарочито на овом пољу радње,
свијетли не само међу првим синовима нашега народа на југу славјанском, него
свијетли и у редовима првака свјетске образованости. Њему се има највише
захвалити, његовој учености, радљивости и енергији да је дјело ово, наш
грађански законик, крај свих огромних тешкоћа које су се при том имале
савлађивати, испало тако да може служити као ремек-дјело промишљеног, зрелог и
солидног законотворног рада које стоји на висини захтјева сувременог
законотворства и којим би се и најобразованији народи подичити могли. Њему се
нарочито има захвалити да је дјело ово, наш грађански законик, утемељено на
основама нашега народнога права, а изведено и развијено из тога темеља према
нашим приликама и потребама, одговорило потпуно оним спасоносним врховним
начелима која мало више споменух, начелима складности између народнога духа и
живота и његових закона. Нека му је овдје, у име највише награде која му се с
наше стране може дати, изречено јавно: хвала!
Уз ову добро
заслужену хвалу, нек је изречено и јавно признање свим оним људима, члановима
Великог суда нашег који су својим богатим многогодишњим искуством, својим
познавањем обичаја, навика и нарави народа нашег, својим у практици стеченим
непосредним опажањем свега што се на правосудну струку односи, знатно
припомогли творцу овога нашег грађанског законика да му дјело добро пође за руком.
Црногорци!
Уводећи у живот овај грађански законик и дајући му
снагу, ја вам заповиједам, свима и сваком, да му се покоравате.
Пред овим законом да умукне свачија воља, а нека се
чује само воља његова, воља закона. Из њега нека се разлијева правда на све оне
који право чине, а нек се под снагом његовом крше и ломе сви који му се опиру,
који криво чине: он нек је моћна заштита невиности која је у опасности да
пострада, а неумољив бич насиљу и самовољи која од обијести или злонамјерне
хоће зла да чини. Од свих власти, а нарочито од судија, најстроже захтијевам да
су строги и савјесни вршиоци закона и да у примјени законских одређења не
гледају ни ко је ко, ни ко се како зове, ни ког је рода и племена, ни који
положај заузима, ни којим се крстом крсти или се не крсти.
А мене, као владаоца вашег, веже овај закон да будем
милостив према онима који милости заслужују, а неумољив према свима
преступницима закона. Нека се не усуди приступити к мени ни један који мисли да
ће, обилазећи закон, наћи милости у мене или да ће наћи заштиту у мене против
закона. Нек је свакоме од вас знано да сам ја као владалац највиши чувар закона
и законског реда.
Само тако моћи ћемо учинити да нам закон овај од
користи буде и да припомогне свеколиком напредном развитку наше земље. Само тако
моћи ћемо извести земљу нашу на правац здравога и трајног напретка и пред
свијетом дати од себе свједочанство да смо пуно способни и достојни за друштво
с осталим добро уређеним државама и народима. Само тако учинићемо да се о нама
с хвалом каже да је овај добар закон нашао још боље људе који су знали и умјели
и вољни били да мртво слово његово, које само по себи ништа не значи, у дјело и
живот приведу на велику корист своју и свога потомства!
У то име, предајући вам овај закон, ја се обраћам
ономе, од којега долази „свако давање благо и сваки дар савршен“, с топлом
молитвом да Црну Гору узме под своје небесно окриље!
26. IV 1888.
Глас Црногорца, 1. V 1888,
бр. 18.
Нема коментара:
Постави коментар