ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ СРБИЈЕ, РЕГЕНТУ АЛЕКСАНДРУ

 

 

ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ СРБИЈЕ, РЕГЕНТУ АЛЕКСАНДРУ

 

Понос српскога племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и народну независност. У име Божје и уз помоћ наше вјековне заштитнице Русије и симпатија цивилизованих народа наш ће српски народ и из овога наметнутог искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност. Моји Црногорци већ су спремни на граници да гину у одбрани наше независности. Живио, мој мили унуче, на радост твога драгога оца и моју! Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!

 

Твој дјед Никола

15. VII 1914.

Глас Црногорца, 15. VII 1914, бр. 37.


*******************************************

 

ЊЕГОВОМ КР. ВИСОЧАНСТВУ НАСЉЕДНИКУ АЛЕКСАНДРУ

 

Моја војска, сва Црна Гора и ја, усхићени смо новом сјајном побједом српскога оружја код Београда, протјеривањем заједничког нам непријатеља из њега и побједоносним уласком твоје војске у пријестоницу Србије. Дан, у који је Београд опет повраћен у српска њедра уз катастрофални пораз за нашег непријатеља, један је од најрадоснијих у мојом животу. Слава Богу, који нам досуди ову велику срећу! Слава српским витезовима!

Прерадостан честитам теби и твојој војсци овај успјех, који до триумфа уздиже српско име.

 

Никола

6. XII 1914.

Глас Црногорца, 6. XII 1914, бр. 67.