ЖУПСКО КОЛО

ЖУПСКО КОЛО

Књига једна танка стиже

у манастир светог Луке.

написана од владике

светог Петра, свете руке

Жупљанима упућена

прво књига изговара

“Поздрав пуку и благослов

црногорског господара!“

Затим књигом Светитељ их.

на устанак свијех зове

понајприје главаре им -

оне старе витезове;

..Ти, Илија, и кнез Дако.

и ти, оче Аксентија.

да је зулум додијао.

ви видите као и ја" –

„Но, на ноге! Ево згоде.

на Стамбол се Москов креће

све што жели сад ил' икад

цар русијски учињеће"!

и народ се српски диже

по свој жупи Грачаници,

да из града ко изљеже,

не даваше па ни птици.

И устаде народ живо

да се коље на све стране;

не жаљаше свог имања,

нити главе, нити ране.

Но проклети Бонапарте

Русу њежни поход смета,

те топута у Стамболу

козак с коњем не долета.

На муку се народ нађе,

свети Петар понајвише,

па Осману капетану

никшићкоме књигу пише:

„Народ жупски устао је

мном заведен на устанку,

но ка' човек и ка' кућић,

и ка' јунак спрам јунаку,

учини ми да се народ

опет на дом савит' може.

па да мирно на огњиште

по злу свему ватру ложе."

Препоруку владичину

Мушовић је испунио.

и милостив као дотле

са рајом је жупском био.

А кад наста књаз Данило.

два рођака Бојовића:

сердар Шого су два брата.

и два брата Војводића;

одметнуше опет рају,

и наново крв се проли

ил' град Жупи - Жупа граду,

ко ће коме да одоли?

Прегнуће је у Србаља.

Данило их књаз помаже

три им брата отпремио

да их кр'јепе и оснаже.

Жупљани се одржаше,

и сад више раја није,

као прави Црногорац

зна јуначки бој да бије.

На до Вучји сабаља су

понајвише уграбили:

гдје је било стани-пани,

свуда су се намјерили.