понедељак, 24. јун 2013.

БАРСКО КОЛО

БАРСКО КОЛО

Давно Бар се наслонио
под Точила од Румије;
какве приче из старина
казивати он умије!

У њему је изникнула
свакојега добра клица,
па је стога повод бива'
непрекидних преотмица.

Раскошнијем преимућством
природа га обдарила
а мама м поднебија,
освајаче намамила

Цезареве легије су
вјеж6але се испод града;
а папини доглавници
у њем сједе чак и сада.

Добро уље, боље вино
у њему је на глас било;
на столове римских цара
и папа се оно пило.

Срби, Турци и Млечићи
грабише се измјенице
око њега, те му често
накрапаше крвљу лице.


На врата му знамења се
често знаци мијењаше;
Срб бијелог свога орла,
Млечић лава свог меташе.

Али све то замијени
наше бљесак полу-луне,
те Бар оста драги камен
султанове сјајне круне.

У њ ми Турци остадосмо
самовољни цари мали;
жа' да коме учинимо,
нијесмо се устезали.

Имали смо сто главара
бијеснијех и силније';
ал' од нашег Селим-бега
у Бар силниј' био није.

Можда гријех наш и његов
небеса ће бит' потреса'.
чим се Крстац једну вече
изненада сав устреса'

од похода Јуначкога
и напада од горштака,
од Књажева храбре војске,
топова јој и пушака!

Мучисмо се за спас града
за шездесет и пет дана.
док му прагом пријеђоше
чете Бошка и Стефана.

Под насипом град нам оста; `
ал' робова није било,
што је од нас преостало
из ватре се извадило.

Нема коментара:

Постави коментар