КУЧКО КОЛО

 

КУЧКО КОЛО

Срџба Куча велика је

на нашега Кома виле

што им руке умјетнице'

још нијесу в'јенац свиле.

да крунишу сјајна чела.

племена нам прегаоца

но ту дужност остављају

на нашега владаоца.

Ах, милосни књаз Никола,

свијетлог ти твога скута

не дај твојим јунацима

да умиру по два пута

Из гомиле од костура:

исправи нам ђекојега.

или с реда - како хоћеш

ти познајеш свакојега!

Знаш их дивно - за част земље

и за твоју, књаже. паше

благодарне твоје сузе

свакојега окупаше.

Исправи нам мало Рада

да га жељно загрлимо

и витешке по прсима

да му ране изљубимо!

Кажи Мику и Мушики:

Велишин их нож освети,

а Новаку нека мирно

у свој покој спава свети!

Реци Нову командиру,

Лабу, Тошу перјанику,

и доброме попу Нешу,

лијепоме свештенику,

да је наша Подгорица

и у Зети сва три града,

још с Улцињем и са Баром,

да књажева рука влада.