ВЕЛИКОМ
КЊАЗУ КОНСТАНТИНУ КОНСТАНТИНОВИЋУ ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ
ПУШКИНОВА РОЂЕЊА
Долазим да се придружим осјећајима оправданог поноса,
којим су сва срца у истини словенска данас испуњена. Велики Пушкин је такођер
једна од најљепших свјетских слава, јер је свијет отаџбина великих генија. Дан,
који га је прије сто година видио родити се, изазива међу нама срдачно и
благодарно сјећање. Његову пјесму посвећену начину ратовања Црногораца
декламира овдје у лијепом и богатом језику пјесниковом одушевљена омладина,
пуна благодарности, и наше школе одјекују његовим: „Черногорци, што такое?
Бонапарта вапросил“. Ова пјесма такођер спомиње свете традиције заједнице
искушења и славе, које вежу Црну Гору са светом Русијом. Изволите, велики
књаже, ви као најмлађи побратим великога слављеника, бити најбољи тумач високом
скупу, коме предсједавате, нашега безграничнога дивљења према великом пјеснику,
који се данас слави, и посредник усклика из наших срдаца: Ура цару и Русији и
слава пјеснику!
26. V 1899.
Глас Црногорца, 5. VI 1899,
бр. 23.
Нема коментара:
Постави коментар