ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ ЦАРУ НИКОЛИ II

 

ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ ЦАРУ НИКОЛИ II

 

Дубоко дирнут и искрено благодаран, молим Ваше Величанство, да прими моју најтоплију захвалност за милостиве жеље, што је оно извољело управити поводом наше народне светковине.

Чувар светих аманета, што ми је оставио препородитељ Црне Горе, оснивач моје династије, аманете оданости и благодарности безграничне према Русији и њеним славним царевима за њихову очинску заштиту, ми Вам понављамо, Величанство, на данашњи свечани дан израз оних осјећаја непромјенљивих према Вама и према вашем народу.

 

Никола

2. I 1897.

Глас Црногорца, 4. I 1897, бр. 1.

*****************************************

ЊЕГОВОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВЕЛИЧАНСТВУ ЦАРУ

ГЛАВНИ РУСКИ СТАН

 

Поздрављам са срећом преузимање Врховне команде у руке Вашег императорског Величанства над Вашим славним армијама, које ће се убрзо окитити новим ловорима, под непосредним наредбама њиховог узвишеног и славног шефа. Нека Ваше Величанство изволи примити моје искрене честитке на овој тако важној одлуци, препунај најбољих знамења. Мој народ и моја земља, горди на Вашој узвишеној благонаклоности, удвостручиће своје напоре у садањим приликама у сљедовању и послушности свом обожаваном заштитнику, идући у стопу са његовом великодушном акцијом за добро малих и за заштиту слободе и правде, чије сте остварење узели у своје моћне руке.

 

27. VIII 1915.

Глас Црногорца, 27. VIII 1915, бр. 41.


*****************************************

Величанство,

Традиција је моје земље и моје куће саобраћати се у најкритичнијим тренуцима наше историје светој Русији и њеним узвишеним и славним царевима.

Налазим за свету дужност да се обратим и сад Вашем Величанству, нашем моћном заштитнику, и да му изложим озбиљно стање, у којем се сада налазимо.

Моја војска, састављена отприлике од 50.000 бораца, код којих је морал по општем мишљењу већи него икада, непоколебљиво је одлучила да продужи са мном очајну борбу, не полажући њено до сад непобједиво оружје до само онога дана, кад будемо добили наредбу од Вашег Величанства, а то је тек онда, пошто моћна Русија и њени савезници буду закључили мир.

Да би могли до краја истрајати у вршењу своје свете дужнасти, моја војска и мој народ не траже друго до само хлеба и муниције. Али брзо ће им нестати једнога и другога.

Од 48.000 тона брашна, које је Ваше Величанство великодушно подарило војсци и народу црногорском, ми до данас нијесмо примили до једино 4.000 тона. Од овога један дио служи сада за исхрану остатака храбре српске војске, бачених дијелом у Црну Гору, и једног великог броја избјеглица из несрећне братске земље, која већ децимирају заразне болести.

Глад нам пријети. Само глад може осујетити нашу одлуку да истрајемо до краја са Вама и Вашим славним војскама у задатку потпуног уништења нашег заједничког непријатеља.

Грчка је остала неутрална; Бугарска издала своју мајку и добротворку; Србија прегажена; Црна Гора још један пут сама би дала на Балкану одјека усклицима слободе и ура цару и светој Русији, као што је то чинила у доба славних предака Вашег Величанства, само кад би имала хлеба.

Моја земља и ја обраћамо се великодушности Вашега Величанства и молимо га да најмилостивије изволи подјејствовати код својих моћних савезника да нас снабдеју храном и тиме нам даду могућност да избјегнемо за нас још непознату и тешку одлуку, да приморани глађу, изнесемо из наших гора савијен наш барјак, а који смо до сада поносећи се држали развијен уз савезничке барјаке.

Ми молимо у име обавезе коју изискује солидарност да нам се помогне да спасимо наша једина добра: част и слободу.

 

8. XII 1915.

М. ЖИВКОВИЋ, исто, 1935, стр. 18.