ПРОГЛАС
НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ
Црногорци!
Скоро су пет вјекова како сила турска гази већи дио
народа нашега и пустоши најљепше земље старе и велике државе српске.
Народ је наш устајао више пута да стресе са себе
ланце ропства и опет, изнемогао, јер поцјепан и остављен сâм себи, клонуо је у тешким веригама варварске
надмоћности.
Црногорци!
Ево година дана да је народ наш и опет устао са
узвиком: Слобода или смрт!
Из наше сусједне Херцеговине пламен устанка обузео је
и браћу нашу у Босни и народ бугарски, брата нашега истога и по крви
славјанској и по крсту православноме.
Црногорци!
Крв наша витешка
већ се пролијевала и пролијева се на бојиштима херцеговачким, јер ви не могосте
гледати браћу своју рођену, а да им не помогнете, иако сам вас ја због
међународних обавеза уздржавао да сви листом не пођете. Ви сте поједини чинили
дужност своју. Слобода ће славити погинуле и хвалити живе те јунаке. Но ред је
дошао да сви скупа, да сва Црна Гора испуни дужност своју.
Црногорци!
Застава слободе и независности која се послије Косова
вазда поносито и једино вила на нашим кршевима, није била само застава слободе
и независности Црне Горе, него и знамење будуће слободе и независности свега
народа. Наша подјармљена браћа гледаху вазда у Црну Гору као у сунце своје,
које ће их једном огријати и оживјети топлим зрацима слободе.
И ево је, јунаци моји, куцнуо тај велики час
да се обистини значење Црне Горе и испуне жеље наше браће и наше.
Црногорци!
Нас зове у борбу против Турске и позив наш и дужност
света према браћи нашој, која се очајнички боре да се ослободе стања које више
подносити не могу, стања грознога и недостојног створа Божјег. И осим
тога нас сили сама Турска на рат против ње. Европске силе настојавале су на
сваки начин да побољшају стање усталог народа и да му мир поврате. У томе сам и
ја са највећим самопрегорјевањем пружао своју помоћ. И Турска не само да је
осујетила те напоре, него је у свим побуњеним земљама њезиним завладало стање,
још ужасније и разузданост фанатизма турског показује се безгранична. Штавише,
влада турска предузима и против саме Црне Горе такве мјере, које
стјешњују наш слободни државни живот, које упропашћујући дјејствује на наше
привредно стање, које показују највеће непријатељство и најпослије грозе
опасношћу миру нашем и неповрједивости наше скромне државице.
И част и сигурност наша захтијева да ово стање више
не подносимо.
Црногорци!
Пун вјере у праведну, у свету народну ствар нашу, пун
непоколебљиве вјере у помоћ Бога свемогућега, пун најјачега повјерења у
одушевљење и јунаштво ваше, ја вам јављам да ступамо у борбу против Турске, у
рат најсвјетији, у рат најправеднији, у рат за слободу и уједињење нашега
народа, нечовјечно, неправедно гаженога вјековима од необуздане силе турске!
Ја ступам данас пред вас, Црногорци! Ступам на чело
храбре војске црногорске, које је безбројне славне и велике побједе,
величанствено пожртвовање и јунаштво историја вјечноме спомену предака. Ја не
сумњам да ћете се ви и овога пута, под водством мојим, показати достојни
витешких предака својих, јер нећете ни часа губити из вида нашу чврсту и једину
одлуку: ослобођење и уједињење народно!
Црногорци!
Ми ћемо гинути,
јер велико дјело тражи и жртава великих. Али ко погине, родиће се и живјеће
вјечно, јер ће га ослобођени народ славити довијека. Али ми ћемо и побједити,
акобогда! Ми не стојимо више сами. И наша сестра Србија развила је исту заставу
коју и ми. Нашу заједничку борбу, Црногорци, пратиће симпатије свега
изображеног свијета, који у средини својој осуђује варварство и жели нам
побједу, да њом отворимо у Богом благословене земље наше, које је Турчин
опустошио и подивљао, пут просвети, слободи и благостању. Уз борбу нашу стајаће
својом моралном помоћи не само сваки Србин, ма гдје био, и не само наша
најближа браћа Хрвати, који су мисао југословенске узајамности вазда његовали,
него и милиони једнокрвне браће наше славенске, који се сви у сретном положају
налазе. А са том помоћи своје рођене браће дух и јунаштво ваше постаје
несвладиво.
Црногорци!
У таквим повољним приликама ступамо ми данас у рат
против Турске!
И у овоме часу само једно, Црногорци, хоћу да вам
препоручим. Покажите се у рату још великодушнији, него што сте у доба мира.
Штедите гдјегод можете и примајте са раширеним братским рукама, гдје год вам на
сусрет изађу, нашу браћу мухамеданске вјере. Они су наша крв, међу њима има
потомака старих и славних војвода и људи наших, које је сила, невоља и заблуда
одбила од вјере прадједовске. Који нам пруже руку, од њих нас вјера неће
раздвајати. Бићемо браћа и живјећемо као браћа с њима.
Друго ништа немам да вам напоменем. Ја вас нећу
соколити, јер знам да су ваша витешка прса набрекла жељом за бојем против
Турака, жељом да освете Косово и ускрснете с њега давно сахрањену слободу
народа српског. Ја вас нећу данас опомињати ни на ред и послушност војничку,
јер сте ми сваком приликом радосних доказа о томе дали.
Ја вас нећу ,ни позивати као кнез Лазар: „Ко не дође
на бој на Косово!“ ... То ми није потреба, јер знам: сви ћете за мном!
Прије била је неслога, а сада је слога!
Мурат доби царство наше, Мурату га и отети ваља!“
На Видовдан (28. VI), 1876.
Записи, август 1935, књ.
XIV, стр. 75-77.
Нема коментара:
Постави коментар