уторак, 18. јун 2013.

ПРОГЛАС НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ


ПРОГЛАС НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ

 

Црногорци!

Скоро су пет вјекова како сила турска гази већи дио народа нашега и пустоши најљепше земље старе и велике државе српске.

Народ је наш устајао више пута да стресе са себе ланце ропства и опет, изнемогао, јер поцјепан и остављен сâм себи, клонуо је у тешким веригама варварске надмоћности.

Црногорци!

Ево година дана да је народ наш и опет устао са узвиком: Слобода или смрт!

Из наше сусједне Херцеговине пламен устанка обузео је и браћу нашу у Босни и народ бугарски, брата нашега истога и по крви славјанској и по крсту православноме.

Црногорци!

Крв наша витешка већ се пролијевала и пролијева се на бојиштима херцеговачким, јер ви не могосте гледати браћу своју рођену, а да им не помогнете, иако сам вас ја због међународних обавеза уздржавао да сви листом не пођете. Ви сте поједини чинили дужност своју. Слобода ће славити погинуле и хвалити живе те јунаке. Но ред је дошао да сви скупа, да сва Црна Гора испуни дужност своју.

Црногорци!

Застава слободе и независности која се послије Косова вазда поносито и једино вила на нашим кршевима, није била само застава слободе и независности Црне Горе, него и знамење будуће слободе и независности свега народа. Наша подјармљена браћа гледаху вазда у Црну Гору као у сунце своје, које ће их једном огријати и оживјети топлим зрацима слободе.

И ево је, јунаци моји, куцнуо тај велики час да се обистини значење Црне Горе и испуне жеље наше браће и наше.

Црногорци!

Нас зове у борбу против Турске и позив наш и дужност света према браћи нашој, која се очајнички боре да се ослободе стања које више подносити не могу, стања грознога и недостојног створа Божјег. И осим тога нас сили сама Турска на рат против ње. Европске силе настојавале су на сваки начин да побољшају стање усталог народа и да му мир поврате. У томе сам и ја са највећим самопрегорјевањем пружао своју помоћ. И Турска не само да је осујетила те напоре, него је у свим побуњеним земљама њезиним завладало стање, још ужасније и разузданост фанатизма турског показује се безгранична. Штавише, влада турска предузима и против саме Црне Горе такве мјере, које стјешњују наш слободни државни живот, које упропашћујући дјејствује на наше привредно стање, које показују највеће непријатељство и најпослије грозе опасношћу миру нашем и неповрједивости наше скромне државице.

И част и сигурност наша захтијева да ово стање више не подносимо.

Црногорци!

Пун вјере у праведну, у свету народну ствар нашу, пун непоколебљиве вјере у помоћ Бога свемогућега, пун најјачега повјерења у одушевљење и јунаштво ваше, ја вам јављам да ступамо у борбу против Турске, у рат најсвјетији, у рат најправеднији, у рат за слободу и уједињење нашега народа, нечовјечно, неправедно гаженога вјековима од необуздане силе турске!

Ја ступам данас пред вас, Црногорци! Ступам на чело храбре војске црногорске, које је безбројне славне и велике побједе, величанствено пожртвовање и јунаштво историја вјечноме спомену предака. Ја не сумњам да ћете се ви и овога пута, под водством мојим, показати достојни витешких предака својих, јер нећете ни часа губити из вида нашу чврсту и једину одлуку: ослобођење и уједињење народно!

Црногорци!

Ми ћемо гинути, јер велико дјело тражи и жртава великих. Али ко погине, родиће се и живјеће вјечно, јер ће га ослобођени народ славити довијека. Али ми ћемо и побједити, акобогда! Ми не стојимо више сами. И наша сестра Србија развила је исту заставу коју и ми. Нашу заједничку борбу, Црногорци, пратиће симпатије свега изображеног свијета, који у средини својој осуђује варварство и жели нам побједу, да њом отворимо у Богом благословене земље наше, које је Турчин опустошио и подивљао, пут просвети, слободи и благостању. Уз борбу нашу стајаће својом моралном помоћи не само сваки Србин, ма гдје био, и не само наша најближа браћа Хрвати, који су мисао југословенске узајамности вазда његовали, него и милиони једнокрвне браће наше славенске, који се сви у сретном положају налазе. А са том помоћи своје рођене браће дух и јунаштво ваше постаје несвладиво.

Црногорци!

У таквим повољним приликама ступамо ми данас у рат против Турске!

И у овоме часу само једно, Црногорци, хоћу да вам препоручим. Покажите се у рату још великодушнији, него што сте у доба мира. Штедите гдјегод можете и примајте са раширеним братским рукама, гдје год вам на сусрет изађу, нашу браћу мухамеданске вјере. Они су наша крв, међу њима има потомака старих и славних војвода и људи наших, које је сила, невоља и заблуда одбила од вјере прадједовске. Који нам пруже руку, од њих нас вјера неће раздвајати. Бићемо браћа и живјећемо као браћа с њима.

Друго ништа немам да вам напоменем. Ја вас нећу соколити, јер знам да су ваша витешка прса набрекла жељом за бојем против Турака, жељом да освете Косово и ускрснете с њега давно сахрањену слободу народа српског. Ја вас нећу данас опомињати ни на ред и послушност војничку, јер сте ми сваком приликом радосних доказа о томе дали.

Ја вас нећу ,ни позивати као кнез Лазар: „Ко не дође на бој на Косово!“ ... То ми није потреба, јер знам: сви ћете за мном!

Прије била је неслога, а сада је слога!

Мурат доби царство наше, Мурату га и отети ваља!“

 

На Видовдан (28. VI), 1876.

Записи, август 1935, књ. XIV, стр. 75-77.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар