ФРАНЦУСКОМ ЦАРУ, НАПОЛЕОНУ III

5.

ФРАНЦУСКОМ ЦАРУ, НАПОЛЕОНУ III

17. августа 1860.

 

Sire,

Le Prince Danilo, mon oncle, est tombé victime d'un odieux attentait. La derinière pensée a été pour la France et son souverain toujours si bienveillant pour le Monténégro.

Elevé au collège Louis le Grand par la bonté de Votre Majesté impériale, j'en ai conservé la plus vive reconnaissance. Je sais que la meilleure manière de la prouver à Votre Majesté impérial est de travailler au bonheure et â l'admirations de mon peuple de vivre en paix avec voisins qu'elle soit assurée que ce sera le but de tous mes efforts, pour étendre plus surment. J'ai besoin, Sire, que Votre Majesté impérial ne nous abandonne pas, je viens donc la prier de daigner continuer à mon peuple et à moi les bontés dont elle nous a comblé sous le régne de mon bien regretté prédécesseur, car c'est dans Sa Majesté impérial vers la quelle aujourd'hui l'univers a les yeux tourné que la Monténégro met tout son espoir.

Je suis, Sire, avec le plus profond respéct de Votre Majesté.

Le très humble et très dévoué serviteur.

 

Nicolas

 

******************************************

 

11. ФРАНЦУСКОМ ЦАРУ, НАПОЛЕОНУ III

1861.

 

Сире,

Црна Гора, којој је В. Величанство у многим случајевима пружила своју високу и племениту заштиту, пролази у овом моменту кроз један од најтежих периода њеног живота.

Мој народ пошто је подијелио и потоње парче хлеба са хришћанима из Херцеговине, који су пребјегли на његову територију, а пошто је овогодишња жетва била једна од најгорих, то се он налази у једном безизлазном положају.

Будући да Провиђење није услишило његове молитве, овај народ, Сире, упире своје погледе пут В. Величанства које је свагда показало своју осјетљивост наспрам сваке несреће и сиротиње.

Црна Гора је, Сире, малена у погледу њеног простора, али је велика својим срцем и својим хришћанским осјећањима, па Вас преклињем, Сире, да бисте јој притекли у помоћ. Ми стојимо у нади да ће наше молбе бити услишене од стране једног моћног и племенитог владара, чија се неисцрпљива доброта пружа на све оне који пате и страдају.

Сире, велика је наша сиромаштина; ми немамо жита, ми немамо новца, нити икаквих других средстава да бисмо га могли набавити. Турска, једном њеном скорашњом одлуком, коју ништа у погледу нашег понашања није проузроковало, затворила нас је у нашим брдима и тиме повећала нашу несрећу.

Ви једини, Сире, можете спасити овај народ, пружајући му вашу моћну и племениту руку.

Цио ће мој народ, Сире, благосиљати ту узвишену руку која ће му притећи у помоћ у његовој великој невољи и он ће у њиховим молитвама помињати Ваше име као нешто што му је најдрагоцјеније и најсветије на овом свијету.

Ја лично, Сире, понизно преклињем Ваше Величанство да изволи скренути пажњу на нашу молбу, молећи божанско Провиђење да благослови њ. Величанство царицу и царевића. Изволите...

 

Никола I, књаз Црне Горе