ЊЕГУШИМА
И ЦЕТИЊАНИМА
Његуши и Цетињани,
Оружје које јутрос примисте било вам свијетло и
срећно. Подарено руским царем, а сад благословено нашим митрополитом, оно ће,
наступе ли прилике, бранећи драгу домовину и интересе Срба, славом се,
акобогда, покрити, а оно које сте у јуначким вашим рукама имали, када сте са
мном војевали, раните у мојим арсеналима да се временом ваша унучад, гледајући
га, диве вашем јунаштву и благосиљају трудове и прегнућа својих отаца. Оно је
отркано дугом борбом и искривљено на Велешу, Вучјем долу, Рогамима и Илијином
брду. Дуге јесенске и зимске кишовите ноћи пред Баром и Улцињом — док их
примисте, још су га сјајнијим учиниле.
Ја се Господу Богу молим, цару мира и рата, да вам
ово буде срећно!
Мој велики стриц, Петар II, рекао је:
„Муж је бранич жене и дјетета,
народ бранич цркве и племена!“
Ви ћете, ја сам увјерен, остати ти браничи, поуздани
и одушевљени, као што сте и до сада вазда били.
Живјели, моји јунаци!
7. IV 1896.
Глас Црногорца, 13. IV 1896,
бр. 15.
Нема коментара:
Постави коментар