ВОЈВОДИ СИМУ ПОПОВИЋУ

170.

ВОЈВОДИ СИМУ ПОПОВИЋУ

Драги Шишо,

Што ми, чоче, не јави још како си... си тамо приспио, како си твоје домаће нашао... за они посао који сам ти повјерио. Ја сам... ја хоћу било како било да се он сврши до Нове... Немој се ти уздати у издржљивост твоје дјелатности, и истини изванредној, но не изгуби из вида да је и посао дуг и огроман, много већи неголи га и сам замишљаш. Чуда ће се, вјерујем, посла отворити, а то сам примијетио кад сам послије твога одласка цио цјелит ушао у архиве и старе ћитапе прегледао. Немој се чудити и колико се са овим послом хитам. Како нећу, Шишо, кад сами Бог зна што носи дан или ноћ и хоће ми још отуд доћи која бомба (а ти ми тамо још бомбе приређују!). Стога прије но би ми која прсла испред носа, бих рад био да свршимо онај посао. (Односно бомбе казаћеш ми што сте ме ви тамо тако крвнички унавидјели. Зар бих вам био од штете са ово тридесет до четрдесет хиљада Црногораца да станем уз вас гдје би потреба била?) Кад па, акобогда, свршимо, потписаћу се као аутор — „Акумулатор братскијех бомба“. Шала на страну но ми што прије јави кад ћеш овамо. Не можеш ли доћи...  најдаље до 1. августа, ја ћу бити принуђен... ти другу снагу која ни приближно не би ми могла, па да је и изван Срба тражим, јер на све хоћу да се оно штампа до Нове године. Дођ... августа најдаље наћи ћеш ме у Никшићу... бавити, јер тамо могу архиву... узети, а у Улцињ не бих ти је могао п... што брже одговори ми, знаш онако.. коро четрдесет година научио с ревносном готовошћу... оданошћу и с оном љубави... на коју си ме навика... сам ти вазда захвалан.

Никола

  ********************************************************************************************

171.

ВОЈВОДИ СИМУ ПОПОВИЋУ

Цетиње, 14. јулија 1908.

Драги мој сиромаше Шишо,

Много ми је жао било разумјети из твога писма да се у тако неповољне домаће прилике налазиш. Те незгоде ти не заслужујеш, јер си био необично вазда добар и супруг и отац; али ето, кад је то Божја воља! А ти си, добри Шиме, све чинио и чиниш с твоје стране, све оно што ти је могуће било, да помогнеш и управиш твоје домаће.

Да ти понудим да дођеш с фамилијом овамо, како би могао извести на Ловћен обољелу твоју жену на чисти и здрави ваздух у једну малу, али доста удобну кућу за добру сезону, изгледало би (зашто сам ја увијек рђаво схваћен) да хоћу да те овамо добавим само за мој посао, а не као добар пријатељ да ти руку пружим у потреби и по могућству ти ваљам. Не, Шишо мој, ја нијесам толико егоиста, већ ја те искрено жалим што си у те незгоде пао и много те више жалим неголи и мислиш и не жалим те само зато што не можеш доћи да заједно радимо на једном дјелу од важности и потребе за мене... дјело које ми изгледа све веће, дјело на које сам се сада са свом снагом бацио да га до Нове године, како-тако, пошто-пото свршим и скасипим, јер, иако је Хорације оно рекао — он, добри старац није никада могао, међутим, ништа казати за своје „сјутра“. Спрема тога, мој драги Шишо, дубоко жалећи што се то дјело неће засвијетлити твојим талентом, ја га морам предати куд и камо несравњиво мањој снази, а ти, кад га будеш читао концем фебруара, чудићеш (се) страшно што се један такви велики и интересантни материјал није боље и правилније уредио да барем коме кад било послужи.

Ако си готов са VI одјељком, пошљи ми га одма(х), а на осталим немој више ни радити нако да се трудиш, јер ко зна бих ли се ја сложио с нечим што ја не гледам како се лист ло лист пише по мојој инспирацији. Оно мало што си радио у Улцињу скоро је већ преведено на руски, француски и италијански, а почеће се овијех дана и на енглески и њемачки, пак ћу наставити да се превађа и оно што томе додавам и што ће убудуће сљедовати. Како ће то све бити без твоје деснице, лако се може унапријед погодити, али што ћеш, ја сам ријешио да ово пође на пару, разумимо се на пару (à la vapeur), а не на ону турску — ријеч пару, једну ствар округлу и металну и гадну...

Са жељом сада, драги Шишо, да те ово моје писмо затече у добро здравље и бољу наду за твоју обољелу жену и сву фамилију, улажем ти овдје једну банку од хиљаде круна као малу припомоћ у твоје незгоде, а убудуће, дај Боже здравље и поштенијех, богатијех и сметенијех едитора... и закриље од капсула, тј. да тамо вас не увриједим, рећи ћу од бомба.

Твој Николај

П. П.

Ја бих погодио зашто би ти хтио да не хитам с послом о коме (је) ријеч: док тобож ова хајка и ограја на мене мало се утиша. Је ли? А, мој Шишо, ја сам један стари окорељак, вичан хајци и граји. Спрам тога сам тако индиферентан да ми није више зато стало...