ДНЕВНА
ЗАПОВИЈЕСТ ВОЈСЦИ
Вјековима гњечи турски јарам хришћане, нашу браћу.
Горко је робовање. Све што је човјеку драго: света вјера Христова, поштено име,
знојем и крвљу стечен иметак — све је невјерницима опрљано, опогањено. Вароши и
села су попаљена, имање покрадено, жене и кћери обешчашћене, становништво
погдјекога мјеста до посљедњег човјека истријебљено. Сви труди нашега
императора и страних сила за побољшање судбине хришћанске остадоше напразно.
Дуго стрпљење је нашега цара — ослободиоца на концу. Посљедња његова ријеч, то
бјеше — рат!
Трупе моје војске!
Нама је пало у дио да испунимо цареву вољу и аманет
наших предака. Не идемо за освајањем; ми идемо нашој подјармљеној и
обешчашћеној браћи у помоћ и за одбрану вјере Христове. Напријед, дакле! Наша
је ствар света и Бог је с нама! Ја сам увјерен да ће сваки у вашим редовима, од
генерала до војника своју дужност испунити и да нико неће рускоме имену
бешчашће нанијети. Ово је име за нас сад као и увијек свето; ни препрека ни
тешкоћа, ни оскудица ни упорство непријатеља нека нас не задржава. Мирни
грађани, па ма које вјере и народности, као и њихово имање, нека је за нас
невредиво. Ништа се без плате не смије узети. Нико не смије ништа без дозволе
чинити. Ја тражим од свих и свакога строги ред и дисциплину. Ту је наша снага,
гаранција нашега успјеха, част нашега имена.
2. V 1877.
Глас Црногорца, 2. V 1877,
бр. 20.
Нема коментара:
Постави коментар