четвртак, 13. јун 2013.

ЈОВАНУ МАРИНОВИЋУ


 
 

80.

ЈОВАНУ МАРИНОВИЋУ

Цетиње, ... децембра 1873.

 

Господине министре,

Примио сам Ваше штовано писмо од 7. новембра т. г. Не тајим Вам да су ме јако обрадовала Ваша племенита и родољубива чувства у истом писму изражена, као и оно Ваше отворено обећање да ћете се душевно заузимати око овега што би се односило на корист понаособних и цјелокупних интереса нашега срећнога народа. И Ви се доиста не преваристе, држећи да мени нијесте непознат муж; јер познавајући ја добро Вас и Вашу прошасту радњу и честитајући Србији да је Вас опет на крмило свога правитељства добила; сад или игда тврдо се надам да ће братски и пријатељски одношаји између његове свјетлости књаза Милна и мене постигнути свој најузвишенији вршак.

Колико се пак и моје са Вашијем жељама искрено сусретају то ће Вам потпуно посвједочити посјета коју је мој рођак Божо Петровић учинио Вашему свијетломе господару, размијенивши се у путу са Вашијем горепоменутијем писмом.

Ја сам са свом душом вазда био да са Србијом у најкрепчијој слози будем, на темељу правичности, љубави и узајамног потпомагања. У овом осјећају и посад непомичан остајем. Останете ли и Ви при томе (а ја имам најјаче поуздање да хоћете) да је већ остварена наша свеза и наше духовно уједињење.

Примите, драги господине, увјерење мога особитога благавољења

 

Вас штујући
 
 

Нема коментара:

Постави коментар