80.
ЈОВАНУ МАРИНОВИЋУ
Цетиње, ... децембра 1873.
Господине министре,
Примио сам Ваше штовано писмо од
7. новембра т. г. Не тајим Вам да су ме јако обрадовала Ваша племенита и
родољубива чувства у истом писму
изражена, као и оно Ваше отворено обећање да ћете се душевно заузимати око
овега што би се односило на корист понаособних и цјелокупних интереса нашега
срећнога народа. И Ви се доиста не преваристе, држећи да мени нијесте непознат
муж; јер познавајући ја добро Вас и Вашу прошасту радњу и честитајући Србији да је Вас опет на крмило свога правитељства добила; сад или игда тврдо се надам да ће
братски и пријатељски одношаји између његове свјетлости књаза Милна и мене постигнути свој најузвишенији
вршак.
Колико се пак и моје са Вашијем жељама искрено сусретају то
ће Вам потпуно посвједочити посјета коју је мој рођак Божо Петровић учинио
Вашему свијетломе господару, размијенивши се у путу са Вашијем горепоменутијем писмом.
Ја сам са свом душом вазда био да са Србијом у најкрепчијој
слози будем, на темељу правичности,
љубави и узајамног потпомагања. У овом осјећају и посад непомичан остајем. Останете ли
и Ви при томе (а ја имам најјаче поуздање да хоћете) да је већ остварена наша
свеза и наше духовно уједињење.
Примите, драги господине, увјерење мога особитога
благавољења
Вас штујући
Нема коментара:
Постави коментар