недеља, 16. јун 2013.

ЦРНОГОРСКОМ НАРОДУ


ЦРНОГОРСКОМ НАРОДУ

 

Браћо!

На вашем јуначком лицу читам бол и гњев: боли вас што сте изгубили доброга господара и оца, а гњевни сте, што га не осветисте на душману његовом. А како је тек мени, браћо! Ви изгубисте у књазу Данилу господара и оца, а ја господара и оца и стрица! Али ово није час да се напуштамо осјећању, а да је, први бих ја био који би устао да покајем мученика, мога и вашег добротвора и узданицу свега народа нашег. Ја бих имао колико и ви и још много више разлога за то. И када дође тај час, будите увјерени да ћу бити уз вас, као што сам ја увјерен да ћу с вама успјети у нашој заједничкој жељи. Сада пак морам вас братски опоменути да стегнете јуначка срца ваша. Воља ваша и жеља нашега упокојенога господара позива ме на црногорски пријесто. И ја сљедујем праву моме и одзивам се дужности мојој. И свечано вам изјављујем да ћу, радећи за срећу вашу, увијек имати пред очима моје сјајне претке од владике Данила, који је раширио границе наше и који би, да му је било живота, извјесно створио једну границу српску. А и ја од вас, браћо, очекујем да ћете ми свагда вашим јунаштвом и вашим врлинама помоћи да нашу српску ствар унаприједимо и створимо, као што су ваши преци помагали својим господарима. Скоро за двјеста година ни у једној срећи нијесу се одвајали они од народа, и са славом Црногораца расла је једнако и заслуга њихова. У овој чврстој, неразлучној свези, браћо, пођимо и од сада унапријед и брзо ћемо залијечити све ране народне и скоро ћемо постићи једину жељу народну.

Живјели, браћо!

Живио дух народни који ће да створи слободу и јединство!

 

3. VIII 1860.

Црногорка, 4. XII 1871, бр. 20


Нема коментара:

Постави коментар