АЛЕКСАНДРУ ЈОНИНУ, РУСКОМ КОНЗУЛУ У ДУБРОВНИКУ

 

71.

АЛЕКСАНДРУ ЈОНИНУ, РУСКОМ КОНЗУЛУ У ДУБРОВНИКУ

Његуши, 10. августа 1872.

 

Ваше Високоблагородије!

Фамилија Војводића, настањених сада у Жупи на црногорском земљишту, проистиче од знатна племена, негда настањена у Никшићима, у турској области, које се је скупа с Црногорцима и Русима у почетку овога стољетија јуначки против Турака борило и одликовало, а и послије у Црној Гори доста јунака давало.

Једна част ове породице преселила се још за времена светопочившег владике Петра I у Русију и настанила се у Новоруској губернији недалеко од Одесе, у мјесту прозваном Славеносрпско Село, а друга част, као што је већ напоменуто, окућила се у Црној Гори.

Ова посљедња фамилија састоји се из седамнаесторо чељади (девет мушких и осам женских) и стоји под власти трију домаћих својих старешина.

Драго Ђоков Војводић, као најстарији члан те породице, намјерава такођер у Русију прећи и сву споменуту чељад превести и настанити се на земљи коју му Правитељотво руско опредјелило буде.

Ја Вам тога човјека са свом његовом породицом најтоплије препоручујем и молим да би га високо императорско Правитељство у особитом призрењу имало и његовом прошењу најблагонаклонитије задовољило.

Примите, Ваше Високоблагородије, и овом приликом увјерење мог особитог поштовања и искреног уважења.

 

Књаз Црне Горе и Брда

Николај

 

 ******************************************

74.

АЛЕКСАНДРУ ЈОНИНУ, РУСКОМ КОНЗУЛУ У ДУБРОВНИКУ

Цетиње 11. августа 1872.

 

Ваше Висакоблагородије!

Једна од неопходних потреба које се у Црној Гори осјећају, јест без сваке сумње добар земаљски законик, који би се имао саставити сходно потребама, околностима, осјећајима, традицијама и обичајима постојатим у овој књажевини и којим би се закоником опредијелили и утврдили различни одношаји према владару, земљи и породицама да би се тим начинио и кредит ове мале, али слободне државице, пред очима околних земаља уздигао и утврдио, а пред Европом да би се оправдао онај досадањи пријекор с неуређених земаљских закона.

Но за овакав тежак и трудан подухват изискује се један законима ријетких правничких способности, који с јуридичког гледишта зна тачно схватити и оцијенити све оно што се захтијева да се једном народу добар законик даде, који би помоћу својих установа природније дјеловао на духовни и материјални развитак народа.

Па, као што се општим гласом утврђује, садањи професор на Одеском свеучилишту, г. Валтазар Богишић, био би човјек најподобнији за такви подухват, како по својем опширном и уопште признатом јуридичком знању, тако и по тому што су њему, као рођеном Дубровчанину и Србину потпуно позвате и природа овога народа и потребе ове земље.

Будући пак да је била моја највећа жеља, скоро од онога часа, од како сам на владу ступио да земљи добар законик даднем и да сам то више пута до сада узалуд покушавао, што способна човјека за такву струку не могах наћи ни добити. Зато молим Ваше Високоблагородије да бисте Ви што прије изволили писати високом свом Правитељству да би оно и сада као што је влада у свијем потребама са највећом готовости притицала у помоћ Црној Гори — изволило опредијелити и послати амо г. Богишића, ако је могуће најдаље до конца идућег мјесеца октобра, т. год. у сврху да би он на самоме мјесту још и дубље проучити могао све оно што би му труд олакшати и дјело савршенијем могло учинити. А после тога да би он одма(х) руке на тај посао ставио и сами законик за Црну Гору чим прије к пожељној цјели довео.

Кад би Вас императорско Правитељство овој жаркој мојој жељи задовољило, оно би и мене и народ црногорски највећма обавезао и према себи, особито благодарнима учинило. А мислећи да ће, пак, исто императорско Правитељство крајну потребу од овакова подузећа у Црној Гори не мање него и ја сами проникнути и признати, са поуздањем надати се да ће више изражена моја жеља савршено чувена и одобрена бити.

Изволите међутим примити и овом приликом увјерење мога потпунога штовања и искрено уважење.

 

Књаз Црне Горе и Брда

Николај

 

 ******************************************

105.

A A. JONINE

 (Александру Јонину)

... Janvier 1878 (?)

 

Mon cher monsieur,

Aujourd'hui nous marions Blajo et comme c'est un jour de fête pour la famille, mr Thommel a tenu absolument de m'être désagréable ce jour en déclinant l'acceptation de notre note consernant Antivani, comme vous le voyez par la sienne dont copie vous recevez avec la présente.

La note lui a été remise avant hier au soir; suivant le conseil de mr Durando nous en avons miné en longeur la remise, mais depuis Votre départ surtout il n'a pas cessé de nous presser pour lui donner réponse à sa note. Enfin, après être venu avec une dépêche du baron Haymerley qui lui ordonnait de se faire remettre une réponse par le G-t Monténégrin dans le plus bref délaûs on lui remit la note la vendredi 20 non à 11 1/2 mais à 8 heures.

Ayant été le jour même de le remise chez mai mais avant celle ci je lui dit qu'il va recevoir la note mais que je le prié d'en lire le contenu d'un point de vu impartial comme s'il fut un Anglais ou un Belge et il se convaincra que nous ne deffendons que notre droit. Ce qu'il me promit. Le lendemain de la remise il vint chez moi pour m'annoncer qu'il l'avait reçu et si je désirai parler avec lui sur certains points de cette note ou si je préferais qu'il s'en entretint avec mon ministre. A quoi je lui repondis que justement en égard à ce qu'il avance dans sa note du 14 octobre relativement à nos pourparles sur Antivari et pour éviter des quiproquo fâcheux je préferais m'en abstenir et en laisser le soin à m-r Verbitza. Sans me faire d'objections il consentit à entrer avec celui ci en pourparlers.

Cela posé savez-vous ce qu'il s'en suivit. Il écrit à Maso hier au soir un petit mot dont je vous envoie copie pour le prier vu que la chose est d'urgence de s'aboucher dès ce soir avec lui. Maso qui est une véritable machine mais qui sait aussi se fatiguer ayant rester tout la journée à son cabinet et ayant eu, sur les bras une masse d'affaires, un peu malade et vraiment ne se sentant pas en état de causer ce soir lui fit la réponse écrit dont aussi je vous envoie copie. Au reçu du billet de Maso, Thômmel fut pris par un accès de rage et aussitôt à 9Va du soir sans manteau ni chapeau ni canne et bien entendu sans se faire annoncer il vient devant Оџаклија* sachant par habitude que je suis là avec mes chefs et au lieu de s'in-former aux gards ou à l'officier d'ordonnance toujours présents aux corridors ou à la salle des aides de camp, Votre collègue monsieur ne fait rien de tout cela, mais en battant le pavais avec une force prodigieuse de ses botes hongroises et de ses éperons il s'arrête... devinez ou je vous le donne en cent — devant la chambre de madame Loucas, et là d'une voie forte il crie madame Loukas! Madame Loukasse! A la troisième interpelation враг и ђаво** se cactuagoue. — Ich bitte schon saigen sie mir wo finden Sie sich seine Hohedt.

Seine Hohait sdch findet in Оџаклија** antwortete frau Lukas — Sie konnen Exelenz hineingehen. — Ich geh nicht hinein, aber ich bitte Sie so gut sein uni Seiner Hochheit zu melden das ih hier war und das ich gewust hat das Zei Hoheit occupirt ist geh ich zurùck und kom-me ein anderen mahl.* J. anttendais tout cela de mes propres oreills et le ministre devait s'en douttait comme vous pouvez le penser vous étant connu la proximité de la chambre de madame Loukas à la Odzaklija. Il avait probablement cru que je le ferai entrer immédiatement ou que je sortirai chapeau bas pour le demander ce qu'il désire. Rien de tout cela. Madame Loukas fait part de cette apparition à l'ofiicier qui me la transmit. Dès que l'officier s'aquitta de la communication Loucas et sachant ce qu'il s'est passé nous partimes tous d'un éclat de rire. Mais Thommel non content de tout ce ci dès qu'il retourne chez lui il écrit une seconde lettre à Maso dont aussi je 'vous envoie copie celle là vous jdonnera, une faible mais bien faible idée de isoin état enragé.

A-ti-il dormi ou non cette nuit voilà ce que je ne sais pas, mais très probablement non car avec le jour il a donné jour à la note de renvoie de notre note dont aussi je vous envoie copie.

En face de la position crée par le refus de notre note à la question d'Antivari et à la manière d'agir de ce monsieur je ne sais pas quoi faire et quelle attitude prendre vis-à-vis de lui. En réfléchissant voila ce que je voudrais faire: Que Verbitza écrit à Haymerley que Thommel tel et lui a remis copie de la note ministérielle dont copie incluse lui sera envoyé. Que tel et tel jour on lui remis la réponse dont la copie lui est également envoyé. Vu que m-r de Thommel n'a pas voulu prendre la note en question vu notre désir d'être agréable et éviter tout mal entendu entre les deux Gouvernements le G-t Monténégrin repond directement au G-t I. R. d'Autrâ-Hongrie à la note remise par son réprésentant et mettre comme final puisque Thommel n' pas voulu accepter notre note nous ne lui reparlerons jamais de cette histoire.

Appelez ou allez chez monsieur Durando et je vous prie de vous concerter et me faire ensemble un projet de lettre dans ce sens ou dans un autre que vous trouverez bon et aplicable à ce qu'il vient de se passer.

 

* Ecrit en caractères cyrilliques russes — писано ћирилицом.

** Écrit en caractères cyrilliques —писано ћирилицом.

* Écrit en caractères gothiques — писано готицом.

 

85.

РУСКОМ КОНЗУЛУ У ДУБРОВНИКУ

Цетиње, 21. августа 1875.

 

Господине,

Устанак херцеговачки напунио је границе моје са мноштвом чељади херцеговачке и са стоком њиховом, што се склонило од насиља турскога и ратнијех опасности. То ми задаје велике бриге, како ћу свијема пружити средства, колико им је најнужније за њихов чемерни живот, а налаже ми и дужност да се о томе постарам.

За стоку херцеговачку издао сам наредбе да се смјести и она је обезбијеђена, пошто је ове године паша свуда добра. Но много ми је теже за чељад, јер род овогодишњи у Црној Гори, иако се не може казати да је рђав, свакојако не достиже за толико мноштво пребјеглијех преко домаће потребе, јер иако је народ црногорски готов на свако пожртвовање за несрећну браћу своју и дијели с њима своје залогаје од часа када су пребјегли у Црну Гору већ се опажа да ће брзо изнемоћи, тијем прије што бјегунаца из Херцеговине сваки дан све више надолази.

Зато се обраћам Вама, господине, са жељом да стање ово представите вашему царском правитељству и да му доставите и поткријепите молбу моју да би високо царско правитељство притекло ми у помоћ са житом за израњење овога народа. Нужна је брза помоћ, господине, зато сам увјерен да ћете похитати са представком ове молбе моје.

У истом смислу управио сам молбу и царској аустријској влади преко његове екселенције грофа Андрашија.