82.
ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ ЗМАЈУ
ЦЕТИЊЕ, 1. јануара 1875.
Господине!
Ваше красне пјесме, које су све скупа најљепша пјесма лијепоме, истини,
карактеру, родољубљу, задобиле су одавна и према гуслама вашијема и према личности
вашој моје велико поштовање. Зато кад сте дочекали ријетку светковину, двадесет и
петогодишњицу Вашег пјесничког живота, оветковину, која је достојна Вас и часна
за народ ваш, радовах се веома, што ми се даде прилика да Вам и ја пружим један
знак особитог уважења.
Догађај подгоричгки преузеде међутијем сву моју пажњу. Но и ако сам на онај
у Вашем животу значајни, у просвјетном
животу народа нашега важан дан, морао пропустити да задовољим својој жељи, ја јој се одзивам
сада.
Примите овај витешки крст ордена књаза Данила за независност Црне Горе и носите га с оноликијем поносом, с колико га
љубави и уважењем Вашега књижевног рада ја Вама дајем.
Желим Вам још дуг и славан живот, те да постанете, као што сте већ у
величини пјесништва,
друг онијем славнијем пјесницима италијанскога народа, који су сретни били да опјевају јединство
његово.
Књаз црногорски
Никола
Нема коментара:
Постави коментар