ВОЈВОДИ ПЕТРУ ВУКОТИЋУ

83.

ВОЈВОДИ ПЕТРУ ВУКОТИЋУ

... 1875.

Господину војводи Петру Вукотићу, главнокомандујућему црногорско-херцеговачке војске у Херцеговини.

Господин каваљер Дурандо, кр. италијански конзуо, саопштио ми је данас да је Порта издала наредбу својим војничким заповједницима, на заузимање велесила, да за вријеме од 8 дана ови са својим војскама нигдје не нападају и да се иста таква обавеза и с наше стране тражи,

Усљед тога налажем Вам, г. војводо, да се за то вријеме, тј. до недјеље вече и ви уздржите од сваког нападања на турску војску и њене положаје и да неодложно доставите ову заповијвд моју и свијема вам подручнијем старјешинама. Само у том случају, да турски заповједници са војском наруше ову обавезу своју и крену из садашњих позиција, ви ћете бити у нужди и праву бранити своје садашње положаје.

Књаз Никола

 ******************************************

88.

ВОЈВОДИ ПЕТРУ ВУКОТИЋУ

Јуна 1876.

Војвода Петре,

Као што ти је Станко данас јавио, књаз Милан полази на војску ондан, у четвртак, и то на границу, у Алексинац. Војска српска прелази границу ове неђеље. Изван сваке је сумње рат Србије. Дипломација јој не смета; напротив је нукају. По неком телеграму што сам синоћ примио од великога везира Србија није ништа искала, нити ће искати, нити би јој Турска што дала, чим мени обећаје да ће ме несучим султан припознати, због мирнога проласка Муфтар-пашина потоњи пут низ Другу. Ономадне је Србија послала оне паре Ђуру Матановићу, а њихов војни повјереник Белимарковић полази овамо за који дан. Војске су јој све по граници. Ранко Алимпић је на Дрини, Влајковић и Дучић са по четири хиљаде добровољаца на саму су границу од Ужица. Вјеруј, Србија неће натраг, па и да 'оће, то што није за предпостављати, ми смо премного се изложили и спрам дипломације и спрам Турске и спрам Херцеговине и спрам самих Црногораца који су већ неколико таина изјели дома, а ништа не раде. Напосљетку имамо уговор са Србијом по коме смо обвезани уљећи у рат кад и они. Ја сам више него увјерен за бојазан преваре од Србије која те доводи у сумњу. Али, Петре, по течају ствари натраг се нема куд.

Усљед чега ја бих колико је ноћас дао наредбу овима командирима који су обиљежени за полазак у Херцеговину да се крећу и да у неђељу вече буду ови на Велимљу. Ја сам се обећао књазу Милану да ћу и ја кренути у четвртак, нешто збаг рођендана насљедника, а нешто због здравља, које ми је ево два дни мало ослабило, јавићу му да ме причека или да ми извине, пак ћу ја, ако Бог да, кренути у неђељу. Писма и телеграме за дворове наредио сам и објаву рата Турској; све ми је у реду. Јави ми како мислиш и чује ли се што о(д) те војске турске.

Књаз

 ******************************************

94.

ПЕТРУ ВУКОТИЋУ

ГРАХОВО

... децембра 1876.

Још до сада не знам 'оће ли се ово примирје продужити или неће, али до сјутравече знаћу једно или друго почисто. Ако се не продужи, ја бих био мњенија да ондан кренем тамо да виђу положаје турске војске, па, ако виђосмо да се може повратак Турчину преминути, да му оставимо пут к Грахову и Бањанима слободан, а да му сву војску за њим проведемо и ако би војске наше мало било тамо, да узмем искрај Божа један баталеон, а искрај Станка три. Ови четири баталиона би могли бити из Загарча други дан увече на Граховац. Таин би им наредио у живо, пак ако би Бог дао да тога тамо свладамо, ови овамо није јак да се од њега бојимо да што притисне. Одговори како мислиш ти.

******************************************

96.

ВОЈВОДИ ПЕТРУ ВУКОТИЋУ

Грахово, 29. марта 1877.

До сада ми није ништа долазило од Цариграда. У четвртак је Божо предао наша потоња питања Сафет-паши, а у сриједу су сви заступници силах предали Порти протоколе по ком се тражи од ње готово оно што су тражили министри у Цариграду. У том протоколу стоји на првом мјесту мир с Црном Гором. Ако Порта одбије питање Европе, одбиће и наше, а ако се усвоји, усвојиће и наше. У првом случају Европа је одријешила руке Русији и рат је руски и наш заједнички. Ми никако не можемо бити сами, осим за један мјесец дана највише. Сад, Петре, гледај за ове четири ствари:

Прво, бојим се да у петак ујутро Турци не обрну на Горанско, зашто примирије излази у четвртак вече на поноћи, него примакни војску, ако се окупи к тој страни. А ја сам наредио даље Јефту и Баћу да сјутра увече или најдаље ондан до подне буду на До Вишњића, а Лазар и јест с Пивљанима на Муративици. Ако се ви окупите близу гдје Крсца и ако Турци кренуше пут Горанскога, можете се с њима побити.

Друго, прво уреди како ће се носити таин; немојте рачунати на то мало брашна у Грахову, у то нећу да ми се тиче.

Треће, знам да џебане тамо немате, а послати вам је никако не могу, него ти снађи како ћете је што више и што брже при(х)ватити с Његуша.

Четврто, војсках у Гацку има двадесет четири табора, ако се не крене у петак ујутро, она би могла постојати у Мето(х)ији који дан. У том случају јави ми како мислиш. Ја бих могао наредити Грубану да дође тамо, а узео бих један батаљои црмнички, његушки и цетињски, један бјелопавлићки, попа Сима и пјешивачки и бих мога(о) доћи тамо са ове шест батаљона, а то ми не би тешко било учинити, почем од Арбаније, барем за један мјесец дана, не бисмо се бојали, прво што војске нема, а друго јучер је Дервиш-паша ударио на Миридите и тамо је у послу.

Буди здрав!

Књаз