РУСКОМ СВЕТОМ СИНОДУ

50.

РУСКОМ СВЕТОМ СИНОДУ

Цетиње, 17. јулија 1869.

 

Кад сам зимус по примјеру мојих предака походио православну Русију, имао сам срећу лично представити се његовом императорском Величеству и представити му потребе народа у погледу религиозном и молио га да би ми, по својој свагдашњој наклоности према народу црногорском, средства пружити изволио, како би могао на Цетињу основати један духовни завод, у ком би се приуготовљавали они који би се жељели посветити за душепопечитеље и учитеље народне. Како год што су моји предшественици свагда са успјехом у својој нужди и потреби обраћали се православној Русији, тако је и моја молба увјенчана највећим успјехом за корист народну. Моћном потпором његовог императорског Величества постављен сам у најповољније стање да могу моме народу, који је много претрпио за крст частни и свету вјеру и заостао иза других срећних на пољу умном и просвјетном, запалити свећицу душевног препорођаја. Завод духовни, који сам и ја и мој мили народ с неописаном чежњом изгледао, ступа у живот у половини септембра мјесеца ове године. Будући је лак постанак духовног завода на Цетињу дјело високе милости православне Русије, коју је указала овом сродном и једновјерном народу, то њој и припада она слава и хвала, која ће се биљежити по аналима црногорским и свјетским кроз сва времена. Мени, пак, као посреднику те милости, указане народу моме, остаје да са највећом преданости замолим да православна Русија прими моју и народа мога најсрдачнију благодарност, а уједно да спроведем на расматрање Светом синоду овдје приложено устројство и програм предмета, који ће се предавати у духовном заводу црногорском, просећи његов благослов.

Молим нека ми буде дозвољено да се могу назвати Светог синода најпонизнији слуга

 

Књаз црногорски, Николај I