123.
ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
Цетиње, 8. априла 1880.
Драги Попо,
Јутрос ми је отпутовао доктор Феврије за Француску, позват његовом дотичном
владом. Ја сам од њега уопште задовољан био, али нијесам више намјеран
добављати војених доктора из Француске, премда влада републике би га ставила
мени вазда на расположење
кад бих јој га искао. Ја бих ради(ји) био имати нашега човјека из словенскијех
земаља, на којега бих могао рачунати. Дакле, ако тамо имаш кога под око, гледај јави ми, па бих те
опуномоћио да таковом и условија затражиш. Али никоме немој понудити то мјесто, ко се не би хтио
учинити подаником црногорским,
и његову судбу привезати судби
мојега дома и мојој. За то би ми требао човјек поштен и добар љекар, о којему
бих ја бригу
водио, као о свом чељадету.
Војвода Петар и многи други Црногорци јако ми много хвале
доктора Мишетића; но почем он има добро мјесто при дубровачкој болници, не
мислим да би се он примио службе код мене; премда бих њега најволи(ји) био. На
сваки начин
обиди се с њим. Ја не знам да ли је ожењен и има ли фамилије, а да знам, још сад
бих ти река(о) на што би мога(о)
он доћи кад би се примио моје службе. На сваки начин ако га за то склоњена нађеш, реци му да ћемо се
ласно погодити.
Да је фамилија; Богу хвала, здрава као иједна на Балкан(у), да с помоћу Божијом нема се бојати од много
рада и прочаја. Да књагиња и ја нијесмо сасма зла чељад — mais gens commodes.
Ово само кажи Мишетићу, а другијема немој говорити ништа. И одма(х) ми јави што
ће ти рећи, зашто мени, иако смо као најздравија фамилија на Балкан(у), није
стојати без доктора.
Буди здрав, мој Попо, са свијема домаћијема
твој Књаз
124.
ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
... јули 1880.
Дум Јово,
Када си пошао с Цетиња нијеси ми предао никакво писмо моје које се код тебе находило. А данас
ми је најспрешније
оно Драга Ђокова Требјешанина, који полази у Русију, но ми кажи гдје је и што
се с њим догодило. Che diavolo! Ti non mi scrivi niente ne da la tua salute, ne
dе popadia,
ne dei putei, ne niente. Sul tuo conto – son rimasto d’accordo col Jonin као
што ће ти бит(и) казао cosi
ti pol considerare tuo affare comme fatto. Scrivi me qualque cosa. Per adesso
non ho bisogno di te almeno questa settimana.
На Илиндан доћи ће ми овдје сви барјактари црногорски да се
лично са сваким
упознадем, даћу
им један објед. Кад бих био даровит и пјесник, бих приправио једно слово за ову прилику, али почем
нијесам, ја ћу то оставити. Али да има кога!
Te saluto molto
Nicolai
127. ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
Цетиње, 1. марта 1881.
Драги Попо,
Теби се чини да ми никад на тебе наум не пада. То није тако,
вјеруј ми, Попо! Како
да те заборавим? Иако си
Љутица, ти си
вазда за мене био добар, уздан, поштен и
вјеран; и ја имам тврда
јемства да ћеш такви и остати навазда.
Твоја се ствар у Русији упутила добро, то сам од скоро
разумио — надам се да ће се брзо и повољно свршити. Попо, ја знам да ти је
мука чекати, ma pazïenza, caro! Није лако било доћи с' овијем твојим послом ни
до(в)лен, доклен се је дошло сад!
Сјутра идем у Никшић, мило би ми било да и ти тамо дођеш;
ако мога(х) послаћу ти једнога коња и момка да те привате у Рисну.
Буди здрав и весео и вјеруј вазда у моју наклоност.
К. Никола
133.
ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
Цетиње, 13. децембра 1885.
Драги попе Јово,
Како паметан човјек, као свештеник и слута Божји ко боље од тебе зна да живот — све радости — и искушења
од њега долазе и с каквом благодарношћу треба примити сваки начин којим је њему
мило и угодно да нам се
јави. Те стога ја нећу данас да те тјешим уцвијељана и тужна за твојим драгим
сином Велимиром с
обилатним фразама, него ћу те просто замолити, драги Попо, да побожно и јуначки поднесеш
жалост која ти се догодила;
жалост коју дијеле с тобом сви твоји пријатељи и знанци.
Попо, Бог
ти био у помоћи!
Твој књаз.
135.
ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
Цетиње, новембра 1887.
Попе Јово,
Овдје уложено писмо са јутарњим вапором гледајте на сваки начин да пошаљете Н. П. Г.
Штросмајеру. — Жао ми је јако било да се (је) увриједио, а имао је и разлог,
хвала нераду који је при администрацији „Гласа Црногорца“. Буди здрав!
Књаз
ЈОВАНУ СУНДЕЧИЋУ
Цетиње, 18. марта 1898.
Драги Попо,
Врло се добро сјећам како баш у ове часне пости купи ти једнога зеца —
наравно да га пустиш, јер бјеше жив. Уздајући се да су још при тебе чувства
штитништва животиње, шаљем ти ово двјеста фиорина да опет у ове посте купиш које живинче и од смрти спасеш!
До виђења, драги Попо!
Николај
Нема коментара:
Постави коментар