ВОЈНИМ СТАРЈЕШИНАМА
Покојни владика Петар II,
наш господар, говори у једној пјесми:
„О Мурате, јаничарска војско!
Под тобом се баше излегоше,
ти сатрије под коњске копите
душманина дину најжешћега.“
Е, ада и ја ево дадох нове старјешине у лице ваше
којима ћемо, акобогда, са осталом браћом Црногорцима, као они негда, јер се
осилише, и ми сада, јер се оснажисмо, сатријети под наше јатагане душмана крста
и лијепе наше слободе.
Учинићемо то, над у Бога; учинићемо тим лакше кад
додамо уз љубав, коју имамо к отачеству, и јунаштво, које је у нашој природи —
нека знања, које захтијева ново оружје, које сам вам набавио и нови начин
ратовања, другојачи унеколико од пређашњег начина нашега.
Кад то знање придодамо уз толике врлине коју имате,
браћа, коју имамо око нас, имаће више узданицу у нама, а непријатељи већи страх
од нас.
Овај нови задатак ваш није лак! Али што је тешко
Црногорцу кад он прегне? — Ништа, па неће ни то, почем сте — ја сам увјерен —
дошли сви с добром и прегнућем да учите.
Има само једна једита ствар коју вам особито
препоручујем да научите, а то је: послушност! Ви сте сви позвани да људима
заповиједате; а најбоље заповиједа онај који умије најбоље послушати. Слушајмо
се! — то значи слажимо се!
Спојте још и ту врлину са осталима вашега јуначког срца па нам је
онда рад поуздан!
Живјели, соколови!
10. II 1871.
Црногорац, 13. II 1871,
бр. 4.
Нема коментара:
Постави коментар