ВАЛТАЗАРУ БОГИШИЋУ

 

 

132.

ВАЛТАЗАРУ БОГИШИЋУ

... 1885.

 

Господине Валдо!

Ево Вам „Турчина“, пак какав је да је препоручите га, молим Вас, тој господи дубровачкој. Он је сирома(х) мој. Овом приликом бих Вам могао много којешта говорити о Турчину, о принципима и властели дубровачкој, о српским краљевима, али нећу, јер је све, на жалост, на заходу. Многи говоре да сам нешто мало пјесник — мени је милија зора и свитање неголи заход.

 

Никола

 

 ********************************************************************************************

 

141.

Дру ВАЛТАЗАРУ БОГИШИЋУ

Цетиње, 23. марта 1893.

 

Драги господине Богишићу!

Погледом на изванредне заслуге које стекосте за мене и за Црну Гору многогодишњим радом Вашим пуним ријетког самопријегора, вјерности и знања око Црногорског имовинског законика, који је положио темељ правилнијему суђењу у Црној Гори и прославио име црногорско у најдаљем свијету, — находим се побуђен назначити Вам као што овим и назначујем пензију од једне тисуће франака у злату на годину док сте год живи.

Ова ће Вам се пензија, која није већа само ради скромних средстава црногорске благајнице и која не може имати најмањег уплива на пензије које од другђе примате или можете убудуће примати, исплаћиваће Вам се правилно из државне касе црногорске у два пута на годину, овдје или за границом, гдје сами назначите.

Пензија ће Вам се почети исплаћивати даном 1. јула 1893. године и не може бити ради икаква могућег узрока поречана или заустављена.

Примите и овом приликом увјерење мога уважења и благонаклоности.

Николај

********************************************************************************************

152.

Дру ВАЛТАЗАРУ БОГИШИЋУ

Цетиње, 22. фебруара 1899.

 

Драги докторе Богишићу,

Колико год ми је тешко лишити се Вашега одличног сатрудништва у мојијем државнијем пословима, одлучио сам милостиво примити оставку коју ми поднијесте на чин мога министра правде због слабога Вам здравља и изражене ми жеље да остатак својијех година употребите на сређивање Вашијех научнијех радова, — те Вас данас разријешавам од те дужности.

У пуно заслужени одмор прати Вас моја најсрдачнија жеља да Вам Свемогући укријепи здравље и продужи живот на корист српске књиге и науке, на славу њену и Вашу.

Моје владарско признање за Вашу вјерну службу и за зналачке заканодавне радове Ваше одавно Вам је и заувијек утврђено. Ја осјећам душевно задовољство да Вам и сад на растанку поновим то признање и да Вам изјавим своју владарску захвалност. Увјерен да ћете Ви и убудуће, у даним приликама, Вашијем богатијем знањем и искуством радо и одано ме послужити, остајем.

Благонаклони Вам

 

Никола