КЊАЗУ ПЕТРУ

177.

КЊАЗУ ПЕТРУ

Ријека Црнојевић, 2. II 1913.

Јучер је дошао глас у Мурићане да је шеф штаба турског корпуса у Скадру по вечери од нашега топа са Широчке горе био убијен на Тарабош(у). С истога извора се чуло да је Асан Риза-паша јучер ујутро био мушкетан, а да је узео команду Есад-паша. Ови (овај) је јутрос на параброду под бијелу заставу справио једнога официра с његовијем писмом у којем вели да је примио наредбу од своје владе да нам достави да је наступило примирје између Турске, Црне Горе и њених савезника и да је нужно да се састане на једно одређено мјесто неколико нашијех официра (за које моли да му се ранг достави истих) који би се имали састати са његовим официрима на једно за то одређено мјесто. По овоме се види као да они нијесу знали да је постојало једно примирје и да је исто на измаку у идући понедјељник на 8 ура увече. Међутим, како је да је, ја сам мишљења да се пошљу неколико наших официра да се с њиховима састану и да им том приликом реку како је назад скоро 50 дана јављено од стране њемачког министра на Цетиње за досадање примирје на које је Асан Риза-бег одговорио да за њем (њега) не хоће да зна, те стога и продужевао непријатељства на која смо ми тек по мало одговарали. Нијесам се још ријешио гдје ћу и које ћу официјере на тај састанак послати, те нека ми и сердар Јанко даде своје мишљење.